nedelja, 13. jul 2008.

Izasli smo 4 jula. Iako je Sensa zeleni magazin i ja prosto najvise volim zelene naslovne strane, ova je bozanstvena. Zbog sunca, vode i Andjele. Ona ne ume da se smeje ali ima taj neverovatni sanjivi pogled.

Imam mali sad vec tradicionalni ritual kad mi izadje novi broj. Ustanem ujutru, prosetam do obliznjeg i kioska i obavezno kupim novi broj. It's just something I do. Mozda sam sujeverna, ali sta god da radim, nekako mi se cini da je licni primer bitna stvar. Ako ja ne verujem u svoje novine, pa kako onda drugi da veruju.

U utorak ce izadji i dodatak za srecniji zivot, Sensa inspiracija, ali u Politici. Kao dodatak, podlistak kako se to strucno zove. Nema mnogo strana, licno bih volela da mi magazin ima 200 strana svakog meseca, pa da sve stane sto sam zamislila, ali dobro. Svako malo, ponovo ucim da Less is more. Ne znam kada ni kako ali desila se ozbiljna promena u mom karakteru. Do skoro bi svako ko me poznaje rekao da sam nevidjena picajzla, sto bi nas narod lepo rek'o. Moram sve da sredjujem, uzrecica mi je bila: Sad cu ja to da posredim malo i pospremim. Omiljeni sam gost u svim domovima jer pospremam i ocistim sve za sobom. Ostavim bolje nego sto je bilo. U fazi dok sam bila ocajna domacica, tj postmoderna domacica i konceptualna umetnica bilo je pitanje trenutka kada cu se pretvorioti u Martu Stjuart. Neverovatna kolicina potrosene energije da sve bude savrseno. Uopste nisam kapirala da samu sebe tako blokiram, i da se toliko zaigram, ne primetim gde su ostali. Ja na vrhu planine, a ovi dole u podnozju se jos uvek zabavljaju. Pre neki dan mi je Marko rekao da moram da budem sistematicnija, da mu je potreban red a ne moj kreativni haos. Zamisli! Od picajzle spremacice sam postala vetropirka :) Sad sam nasla ljude da me organizuju. I potpuno uzivam u novoj ulozi.

Meni je potrebno da mi neko sve slozi uredno u fioke - kaze Marko. A onda on i Ivan zakljuce - Video si joj stan, kakve fioke, ona sve drzi na policama. Sad sve zavisi iz koje perspektive se gleda, nekome sve to izgleda haoticno i preterano, ali ja jako dobro znam gde se sta nalazi. Devojka koja mi sredjuje stan verovatno misli da sam opsesivno-kompulzivna osoba, ona nikako ne ume da vrati bas sve na mesto, kad cisti. Neko vreme mi je to bilo cudno, a zapravo imam fotografsko pamcenje, a neko nema i kao leceni perfekcionista, ne zameram joj kad mi ne vrati nesto na mesto. I pocela sam previse da licim na Dragana Papica, on se isto nervira sto mu ne vracaju sve na mesto. Nekome je haoticno i preterano, Boze koliko ovde ima detalja, zivotni slogan mi je God is in details. A onda dodje Jasmina Tesanovic i njoj sve izgleda kao u apoteci. Sve zavisi ko iz kakvog ugla posmatra.

Meni je nekako sve savrseno u svojoj nesavrsenosti. Red oko tebe, red u tebi, ista mi je i dalje zen logika ali za mene su harmonija i red malo drugacije rasporedjeni. I odbijam da budem control freak. Radim onoliko koliko mogu, najvise sto mogu, ali ne vise od toga. Onda pustim malo da se stvari dogadjaju same od sebe...malo Kosmos neka radi za mene. Jeste da ima malo odgovornih ljudi na svetu, ali mozda svima fali malo podrske i poverenja. Malo da te neko pogura i kaze neku lepu rec. Malo da neko veruje u tebe.Tako je moj brat upisao Akademiju. Dizajn zvuka i muzicku produkciju. Godinama se vec ''borimo'' sa raznoraznim problemima, sto zavisnost od raznih narkotika, opijata, lekova, alkohola, sve smiksano zajedno, pa onda sa nedostatkom samopouzdanja, sa emocijama, sa shokom i traumama koje je sve preziveo, pocevsi od nesretne vojske za vreme bombardovanja i na Mokroj gori na granici sa Kosovom ( sad je valjda jasno zasto ne pominjem Kosovo niti druge politicke momente ), preko problema neshvatanja sredine, devojke koja mu iznenada pogine u saobracajnoj nesreci pre par godina a sest meseci nakon tog dovoljno traumaticnog dogadjaja, on je bio taj koji je zatekao nasu majku jedne januarske veceri nepomicnu u fotelji. Dok je gledala Klopku, srce joj je samo stalo. Da li moram jos da objasnim zasto ne gledam politicke talk show programe? Moja majka i ja nismo bile politicki istomisljenici. Stalno su bile te glupe tenzije dok nisam odlucila da svoju majku volim vise nego njenu opsesiju Socijalistickom partijom. Nek se ona bavi time, ja sam se iz dnevno-politickih dogadjaja iskljucila. Vise puta mi je rekla u sopstvenom neznanju da sam strani placenik i verovatno neki ko-zna-ciji spijun kad samo putujem okolo naokolo i svugde se besprekorno snalazim, cak i pod Milosevicem. Nikad nismo saznali da li je umrla od mozdane kapi ili srcanog udara, sve se nekako previse brzo odigralo. Srce je prestalo da radi, samo tako iznenada i bez upozorenja.U 53-oj godini. Mozda je i bilo upozorenja ali nismo ni videli, ni shvatili. Kako se sve menja i sve je promenljivo, govori i novi koncept pomirenja tj partnerstva izmedju Demokrata i Socijalista. Stalno se pitam sta bi moja majka rekla na sve ovo. Pored toga sto je imala drugacije politicke aspiracije, bila je najdivnija osoba na svetu. Ne zato sto je bila moja majka, nego zato sto je bila dobra osoba.Nezan, osetljiv, intuitivan, optimistican ali plasljivi mali overprotective Rak. Ona moja neznija strana koju stalno trazim, nije ni cudo da mi se samo Rakovi pojavljuju u zivotu.

Poslednjih godina brat i ja sastavljamo zivote iz delova. A sva svoja uverenja sam mogla da testiram jos jednom u praksi. Kad mi je potrebna pomoc, dignem citav kosmos, sve sto sam naucila, otkrila, saznala, ... alarmantno stanje, pozovite sve karte! Ne zalim se, nego da vidimo taj problem kako mozemo da resimo. Nista nije neresivo, ako mene pitate. Nijedna bolest, nijedno stanje, sve je to promenljivo. Naravno da umem da budem stroga, bilo mi je smesno kad smo sedeli zajedno kod terapeutkinje, moj brat i ja, i ona me pita da li vi znate da se vas brat plasi kad pocnete da vicete? I sad mi je smesno. Marko mi je isto to rekao jednom, kad sam nesto vikala, Maco, ja te se plasim. Da ne pominjem onog sto se oseca inferiornim u odnosu na mene. Kad malo bolje razmislim, sta smo sve preziveli, i bol i strah i bes. I krivica, pa kad se sve to potisnes, naravno da imas problem sa jetrom. slezinom. I taj problem resavamo. Ja i moje srce, sto ne radi mozda bas najbolje ali zato zeli da pomogne svima. Uostalom, sto te ne ubije, ojaca te.

Ako covek blokira sve te uslovno receno negativne emocije bol, strah i bes, onda u isto vreme blokira i njihove parnjake zadovoljstvo, poverenje i ljubav. Prihvatanje zivota zapravo izmedju ostalog znaci i prihvatanje straha, bola i besa a negiranje tih osecanja iz nase neuroticne potrebne za preteranom zastitom onesposobljava ljude za dozivljavanje i drugog pola tog osecanja. To se zovu lekcije iz zivota. Ponekad nas roditelji toliko stite da zaborave da svako mora da prodje svoju skolu. Na svoj nacin.

Za kreativne umove, harmonija je nesto drugo. Meni je bilo vazno da pronadje sta je ono sto njega istinski zanima i ispunjava. Da radi ono sto voli, da pronadje sta je to sto voli, onda se dalje sve samo poredja.Potiskivanje njegove umetnicke strane ocigledno je i dovelo do svih problema ali sad ima nesvakidasnje iskustvo koje moze da pretvori u svoj rad.To ne znaci da nam se nikada vise nista lose nece desiti, ali je makar nasao neki put . Svoj put ... i jednom kad covek oseti zadovoljstvo u stvaranju i kreiranju, other drugs just don't work anymore. Mozda ne znam mnoge stvari, ali ovo znam sigurno. U ljude koje volim i do kojih mi je stalo, nikada ne sumnjam. U svog brata, cak i kad me je sve ubedjivalo u suprotno, nikada nisam sumnjala. On mi je radio muzicki intro za lovesensa.com a sigurna sam radice i mnoge druge zanimljive stvari.

Sve vreme tu negde lebde jos neka pitanja.Ko u svemu tome podrzava mene?

India Arie - The Heart of the Matter

 

.............................

nedelja, 6. jul 2008.

Nekako se uvek pogodi da radim vikendom, i ne primetim spajam tako sve dane, a onda se zalim svojim savetnicima kako sam nesto usporila. Navikla da ne znam sta cu da toliko energije, kao pcelica Maja, samo zujim negde. Jednom mi je jedan poznanik koji radi u visokoj drzavnoj sluzbi rekao da bi se on rado menjao sa mnom. Moj zivot mu nekako izgleda bas drazesno, u svom sharenilu...njemu je njegov dosadan. Pa sad, svako je sam kovach svoje srece, zar ne? Mada, ono sto retko kad priznajem, to ne izgleda bas tako kako se vama cini, tako iz daljine... ili sa minimalnim informacijama koje dajem o sebi i onome sta se dogadja ispod osmeha. Srecom, valjda imam taj urodjeni optimizam koji mi ne dozvoljava da se pretvorim u depresivnu, cinicnu a ni preterano besnu osobu kakva god da me oluja trenutno vrti. To je sad mozda tako, malo teze, ali bice bolje ili uvek ima nesto sto cega ces se vise radovati, nego zaliti. A naucila sam da od svake situacije mogu da napravim dogadjaj. Pauza za rucak, apsolutno radosni dogadjaj kome bi i njujorska cetvorka pozavidela, splet Friendsa, Will & Grace i Sex i grada, bolje kardio vezbe nisam mogla da smislim. Radni vikendi, pa lepo je kad te niko ne uznemirava, mirno i cas posla se nasa Zensational redakcija pretvori u Disko Sensu.

Proslog vikenda, nedelja oko 10 ujutru, mislim da nisam bas bila sretna sto moram da idem u teretanu. Ne da vezbam, nego me Stevan zvao da budem clan zirija za Men's Health Fitness Challenge. Jao, boze, sto je to bilo zabavno. Daklem, prijavljivali su se muskarci, mladji uglavnom, sad sta je mladje ko bi ga znao i kako za koga, njih 8 ce za 6 meseci pokusati da dovedu svoja tela u fenomenalno stanje. Vredno naslovnice Men's Healtha. Jeste, jeste mi uvek pricamo kako mi cenimo inteligenciju i duhovitost pre svega, ma da velicina nije vazna...a i ta opsednutost telom. Mala digresija, tema nove Sense je Telo kao Hram... ozbiljno sam se bavila proucavanjem tela. Sve investigatorijal zurnalizam. Od citavog procesa oblikovanja tela i muskog samopouzdanja se pravi i televizijski serijal. Pa, ako smo mislile da su samo zene opsednute telom, grdno smo se prevarile. Svaki od njih bi nesto na sebi menjao, radio, dodao, cak i najzgodniji medju njima... gde ja nista ama bas nista ne bi dirala, tj menjala. Negde nisam izdrzala pa sam i rekla, medjutim odgovor je uvek moze bolje. Istina, ali propustis toliko zabave dok juris za tim bolje. Nakon razgovora sa zirijem, proveravaju ih fitness treneri ali isto tako moraju i da se slikaju bez majice, da bi zabelezili trenutno stanje. Kao da sam bila u raju :) a zapravo je odlican reality check ko cita magazin, kakve nove generacije rastu, gde izlaze, sta slusaju, cime se bave...

Drago mi je da je moj favorit prosao sve krugove. Odmah sam mogla da ga zamislim na naslovnoj strani. Na rucku su me fake muzevi vec zavitlavali kako otvaram Zana Poliakov Management jer neko se mora brinuti o njegovoj karijeri. No, da ne bude da ovog vikenda nisam nista radila, a sad nesto potpuno drugacije, nije opsednutost telom, nego opsednutost hranom. Grmi, nas marketing menadzer je organizovao da se pojavim u emisiji Kuvati srcem, ako pravilno izgovaram. Ne jedna emisija i jedno jelo, nego tri. Malo sam kuvala u improvizovanom studiju sa potpuno drugacijom ekipom jedno tri sata, ali je jednako bilo zabavno. Nisam znala da je voditelj profesor na FDU, ponekad se cudom cudim koliko sam neobavestena. Tako sam se prenerazila u banci kad su mi rekli da ukidaju dozvoljeni minus. Nisam to ni koristila ali mi se svidjalo da znam da imam i tu mogucnost. Kad se, bre, to desilo? i koja vlada je to odobrila?

I sad nesto razmisljam o sportistima, to je nesto drugaciji mindset. Na zgradi u okviru naseg paralelnog univerzuma zvanog Airport City, na zgradi gde je smesten Telenor i kolekcija savremene umetnosti u kojoj mene jos uvek nema, how lovely, valjda zato sto sam neprocenjiva vrednost, stoji velika najava, reklama, stagod Zajedno do Pekinga. Novi clan naseg kruzoka na rucku, jos jedan Ivan nas je podsetio ...Znam ja to, ali, sine, gde je Peking, je ... Branka Katic, kad gostuje u seriji Otvorena vrata. Ako bih mogla malo da se blaziram do sutra.

Pharrell i Gwen Stefani- Can I Have It Like That

 

.............................

sreda, 2. jul 2008.

When you can wear what you feel... danas bih nosila bright yellow. Na pauzi za rucak sam bas takvu haljinu/tuniku i nasla. Evo, ovako se ja danas osecam. Suncano, nasmejano, sve chakre su mi se sinhronizovale. Od 1. jula sam resila da se rekonstituisem, resetujem i dignem ruke od svega. Pa, sad kako bude. Nisam nesto skoncentrisana najbolje, ali, to je normalno, s obzirom da sam u subotu zavrsila broj i jos uvek tiltam i pregledam sve fajlove u glavi.

I like the new you. Molim te, pisi. Obecala si nam. To nije istina ali je slatko kako se ne secam i dam se ubediti lako. Svima nama je potrebno samo malo podrske. Zanimljivo je da fake muzevi osim sto su mi predlozili novi projekat imena divnog My fake husbands in search for a real thing, neverovatna podrska. Sve sto jedna zena moze da pozeli od muskarca. Zapravo sve sto je jedna Zana zelela od svog stvarnog so-called muza.

Ti znas kako se na Zanu loze samo homoseksualci ili oni latentni. - Marko je nevidjena jezicara, palaca tim jezikom i uopste ne razmislja koliko pogan moze da bude ponekada. Mada kad malo bolje razmislim, nije da tu nema istine. Ali ne samo homoseksualci, ostvareni i oni neostvareni, zna se da sam oduvek podrzavala gej scenu jer je za divljenje kako se oni ne stide svoje seksualnosti. Isto to volim i kod zena. Isto to i kod muskaraca. Ali postoji i onaj najdivniji soj muskog roda koji je u kontaktu sa svojom neznijom stranom, ali i dalje muskarac. Fakat, takvih nema mnogo, ali valjda svet ne bi bio tako zanimljivo mesto da ih ima.

Enivej, imam mali problem sa ovim novim domenima. Dot RS. Nekako se ne osecam kao dot.rs. nisam nijedan od svojih domena prebacila na rs. Ne znam zasto, ali mi ne ide nekako. Ali sam registrovala cyberkuhinja.com. Bilo slobodno. Valjda mene cekao sve vreme. Dobro je znati da te ipak nesto saceka, ili neko. Sve u neko svoje vreme a ionako me vise mrzi da presiram stvari. Dugotrajan mi je, doduse proces, of letting it go. Ali dok mi dodje iz dupeta u glavu... eto leta.

Fake muz kaze da je vreme da se suncam i da izlazim i ne mogu sad drustveni zivot da zaboravim potpuno iako jeste, divno mi je u stanu i nigde nije kao kod kuce, ali ipak moramo izlaziti malo zajedno. Ok. Kad me vec svi ubedjuju da je vreme da izadjem, mora da mi nesto citaju na licu sto ja ne vidim. Ili sad se pretvorila u jednu od onih osoba koja ima samo posao, mozda mi izlazi para na usi... Otkud znam, svi udruzeni, zajedno tvrde da moram da izadjem iz kuce, ili iz trajektorije kuca-redakcija Airport City. Pristanem tako da me vode na promociju fashion i art magazina FAAR, splav h2o. Stvarno ne razumem pomamu oko mode i modnu histeriju, ali racunam u redu je podrzati neciji trud. Uvek. A tamo, kad se nisam shlogirala - gosca urednica Zorica Tomic koja je prvo malo vikala na prisutne da cute i oni koji nisu intelektualno gladni mogli da ba ucute, tako nesto, vrlo neprijatno, bilo me sramota, pa sam potisnula sve iz secanja. Onda nam je svima obelodanila da casopis govori o fenomenu FAKE i da se tim fenomenom niko u Srbiji, tj kod nas nije bavio do sada. Svi smo se pogledali malo izmedju sebe. Sad razmisljam, ona je jedna od pametnijih zena u ovoj zemlji, kulturolog. Super, dve sestre, pametne i dobro izgledaju. Zabavne, uspesno koliko je samostalnim, relativno nezavisnim i pametnim zenama na planeti Srbiji dozvoljeno da budu, svaka u svom polju, a i sire. Jedna nam dokazuje da ume da kuva i postavlja pitanja, i da je kuvanje kao i sve drugo umetnost i zabava, to mi je skroz simpaticno a druga da ume da se bavi fenomenima novog doba. Recimo. Malo u nekim trenucima previse agresivne, ali tako je to kad te ponese strast. Valjda. Kako je moguce da kad dodjes ili do neke pozicije ili u neke izvesne sfere, sto godina, sto miljea, ne vidis dalje od svog nosa. Kad se desi taj trenutak? Da stvar bude zanimljivija, tu se pridruzila i Isidora Bjelica, i Nebojsa Pajkic, nesto na temu Laznog i Djubreta. Magazin je dizajnirao kao i do sada Slavimir Stojanovic... i to sve, dosta dobro izgleda, ali ako se nesto zove fashion i art magazin, da li bi neko mogao da malo razmisli mozda o tome sta radi. Brate Slavimire, od tebe sam se makar nadala da znas nesto o artu... ili konceptu. I sam je covek umetnik. Ako drugi nisu dovoljno putovali ili gledali razna bijenala, salone i velike izlozbe, nema veze, ima knjiga, postoji internet, ukucas neku kljucnu rec. Istrazis sta nam je donelo digitalno doba. Pojam kopije i originala. Pa nije valjda da u 2008, neko ovde otkriva sta su nam nove tehnologije donele. Nisu samo spam i djubre. Od ere mehanicke reprodukcije do danas, raspravlja se o auri umetnickog dela, o bajtovima i atomima, analognom i digitalnom. Bilo me stvarno sramota, a ne umem na agresiju da odgovaram agresijom, nego se pokupim i odem. Bas sam se divno provela sa fake muzevima na fake dogadjaju, promociji fake magazina u potrazi za pravim stvarima :) Down, deep and dirty.Ovaj reality bytes...

Marko mi je pre toga objasnjavao da ja ne znam u kom svetu zivim, da muskarci ''kupuju BMW ne bi li karali ribe'', tim recima, excuse my french. Mi tu skracenicu BMW prevodimo kao Be My Wife. Zato sto je smesno, ali i dalje ne shvatam kako to necijem seksualnom zivotu doprinosi njegov izbor automobila. I koje dugme ili global positioning system pritisnes kad muvas ribe... mislim, ipak, taj seks, to je dodatni posao koji covek mora da obavi, sa ili bez automobila. Tezak je to posao. Ne moze sve bas da bude fake.... ili ja ne znam u kom svetu zivim?

Paul Weller - You Do Something to Me
Paul Weller ili NERD, bas bezveze da ne odem na mladjanog Pharrella, iako on svoja chuda stvara u studiju, i bolji je uvek kad radi za druge, nego sam za sebe ... no, opet se nismo dobro organizovali, niti iznajmili stan u Novom Sadu tokom Exita... a voznja do tamo, ajde do, ali od, nocu, nakon svega i citavog dana na poslu. U stvari, sta ja lupam, Pharrell je moje godiste. Pharrell i Snoop Dogg - Beautiful preko Drop It Like its Hot pa do That Girl

NERD - She Wants to Move ili Lapdance, ne znam sta je ludje... u mom svetu, ipak, Pharrell svrati do mene :)

..............................................

subota, 21. jun 2008.

Vidi, vraga, pritisne ti covek dve, tri tacke i juhu ... izleti sav moj potisnuti bes. Valjda ne moram opet sve da prezivljavam. No dobro iako mora, u redu je, to mi dodje kao gimnastika za srce, iako bi mi pametnije bilo da se gimnasticiram na drugi nacin.A kao da uvek izaberes najpametniji nacin ili napravis najpametniji izbor? Ponekad te i losi izbori negde odvedu.

Nisam sad usla u tarantinovsku fazu Osveta se najbolje servira hladna, nisam ni primetila kako vreme prolazi... od prethodnih dogadjaja proteklo je mozda godinu dana. To smo preziveli, doziveli i ozalili. Sve sam vec bila resila da oprostim, ali ne i da zaboravim. U redu je, i zamisljeni superheroji su ljudi. Moracu da uvedem selektivno pamcenje. Kad bi covek imao mogucnost da neke stvari samo iskljuci. Kvrc i izbrisano, sto me podsetilo na film Eternal Sunshine of the Spotless Mind. I onda iako ne znas i ne shvatas otkud i kako to da ti se stalno ponavljaju isti ljudi i slicni dogadjaji. Pitas se zasto. Sad imam i odgovor. Uvek postoji neka lekcija koju iz svakog dogadjaja, susreta, veze, posla .... treba da naucimo. Nije uvek jednostavno, nije ni prijatno, ponekad je dramaticno, bolno, nekad groteskno, retko smesno kad se dogadja ali posle bude itekako.Iscrpljujuce. Konzorcijum mojih doktora i terapeuta posle mora ponovo da me sastavlja. O prijateljima i sta sve oni prezivljavaju, da i ne pricam. Kad ne naucimo neku lekciju, onda nam se ona vrati da probamo ponovo, pa sve dok ne shvatimo.  Samo jos ne znam koja je to lekcija i  ako ne ukapiram, opet ce mi se vratiti.

Svi drugi su samo statirali oko nas, ili su bili krajnje sporedni likovi u ovom nasem filmu - kaze on u nekom trenutku na let's get back together turneji po Italiji - Svi drugi su bili potpuno nebitni.

Pa, ja ne mogu bas tako da se ponasam prema ljudima. I dan danas me grize savest sto sam par puta pristala da izadjem sa nekim i iskoristim njegovo raspolozenje. Evidentno je bilo da nemam nameru da produbljujem odnos, no dok se okrenem, posle par nedelja vec me upoznaje sa svojom majkom, prijateljima i pokazuje mi svoj novi stan ... ako bi mogla ti malo tu da sredis po feng shui-ju... Alo, kad se to desilo? Ovo nije veza i uopste me ne zanima da budem u vezi sa tobom, a kamoli da sredjujem stan ili vec pravim bilo kakve dugorocne planove. Sto je grozno kad moras da budes grozna.Ali makar nikog nisam zavlacila godinu dana.

I to je valjda neka lekcija koju sam naucila usput. Toliko sam se istraumirala da mi nece pasti na pamet vise nikada da se igram sa institucijom zvanom one night stand. Ili barem neko vreme. Kod mene se to uvek pretvori u nocnu moru da moram da objasnjavam kako stvarno nisam mislila nista ozbiljno. Sta bi , daklem, bila lekcija koju treba u ovoj godini da naucim? Pitam se, pitam... ko pita, ne skita. Da napravim spisak svih mojih zabluda? Kakve su sanse da budem popusti-prepusti zena? Iako mislim da deca mogu da nas cine boljim ljudima nego sto jesmo,… pa, stvarnost me ubedjuje u suprotno. Nije bas. Tokom dvogodisnjeg istrazivanja, moram da priznam da single status nije nikakav preduslov za ocaj ili brigu. Cak naprotiv, vise nesrecnih, ulubljenih zena sam sretala a da su u dugim vezama, zapecacenim brakovima ili tek izasle iz njih. Povredjene, rastrojene, pomalo izgubljene, naravno, ali nekako slobodnije dišu. Sloboda je najskuplja stvar na svetu. A obicno ljudi ne znaju sta ce sa njom. tako, krajne neobično, ali i teza da what does a woman need, a room of her own and her children... hm, draga moja Virginia Woolfe, nisam sigurna. Sretala sam žene'' ispunjene'' kako se to popularno kaže i kao majke, ali i dalje im nešto ne da mira, nesretne spolja, kao i iznutra. Mislim da je upravo ovaj wannabee journal dobio novo ime – Soul searching.

Ispunjenje forme nikoga ne ispunjava radošću. The substance does.

Kineska poslovica kaze, kad neki problem stalno pokusavas da resis i nikako ti ne uspeva, onda to vise i nije tvoj problem.Tako sam samo u jednom trenutku, odustala.

Sad cu malo da se divim sama sebi a to me svi i pitaju kako uspes da sastavis nesto sto je tako bilo polomljeno. Pa lepo, pridjes i kazes izvini i hvala. Reci su neverovatan lek za slomljena srca i nemirne duse. Kako od toga da se ne cujemo uopste, dodje do neprestane komunikacije da telefon nije ispustao iz ruke, pogotovu kad je bio sa sirotom devojkom, kojoj nije nista obecavao.U Maroku, mojoj omiljenoj destinaciji. Pravo sa aerodroma, jos iste veceri se pojavio kod mene. Kao i svaki put, posle svakog putovanja. Valjda kad otputuje negde, sve mu se cini moguce. Sve je to vrlo uzbudljivo, medjutim, kad sam ga pitala gde je bio, rekao je na poslovnom putu, Verano je imao promociju nekog automobila. Smesno, zar ne? Brate mili i da imas u Marakeshu zenu i chopor dece, uopste nije nikakav problem. Ne osudjujem ljude koji su mi dragi, samo ih malo idealizujem. Prihvatam cinjenice kad mi ih neko lepo slozi i obrazlozi. Umem da slusam. A umem i da spajam i racunam, glupo je nipodastavati neciju inteligenciju.

Mi volimo fake ali ne volimo da nas lazu da je fake.

Nikad se ne zna kakvo dobro proizilazi iz neceg sto vam se na prvi pogled ucini itekako lose. Uredno sam zapisivala sve momente proteklih meseci i godina. Odlican materijal. Neke stvari ne mozes ni da izmislis onako dobro kako umes da ih prozivis. I kad je pre stiglo leto? Nekako sam jos uvek u januaru... Sad ide ono cuveno pitanje: Kad planiras odmor? ili jos gore Sa kim? Shvatila sam da godinama unazad ne idem na odmor da se odmorim. Onako kako ja to zelim, bez nepotrebnog insistiranja na nocnom zivotu, slow living, ustanes, sednes, legnes, suncas se, plivas, citas, cutis, citas, pises, razmisljas, sanjaris, meditiras, malo vezbas jogu...apartman, sopstvena plaza, terasa, basta, da ne moram da se mrdam nigde ako mi se ne mrda, bez suvisne price i bez rasprava. Bez raznoraznih ljudi, bez veranja po okolnim planinama, samo izlezavanje... Nije ovo umorna sam od posla, umorna sam od zivota, nego s vremena na vreme, svima nam je potrebno povlacenje. Svojevrsni retreat. Stalno sam okruzena ljudima i razlicitim energijama. Mnogo dajes, malo uzimas. Baterije moraju da se pune... negde... sa nekim ko ume da cuti i da mu bude dobro. A i da ume sve ovo da organizuje... u tri poteza :)

Jill Scott - Is It The Way You Love Me ...

Nekako su svi moji prijatelji shvatila da volim taj cudesni sklop pesama koje vec poznajemo u novoj obradi, u drugom zanru cak vrlo cesto. Everything is a copy of a copy of a copy. Sad su mi svi narezali Richarda Cheese-a, svojevrsni zabavljac i pevac.Hvala Nenade, hvala Majo! Lounge against the Machine.

............................................

subota, 14. jun 2008.

U ovom gradu ima mnogo vestica. Ozenis se i eto vestice. Ne znam odakle mi ovo, ali posto pokusavam da sredim sve svoje zurnale, naleteh na ovo. Negde sam zapisala. Kao i sledece: recitost kod zena izaziva blud uma. Blud uma izaziva bludnost tela. Random zapisi, kao kad se igras veshala, zapisujes nesto a onda tek posle shvatis sta se sklopilo u celinu. Posle toga -Nista se nije desilo. i Zasto su danas devojke ljute? Sve se desava sa razlogom. Imam sad tezak zadatak, moj publisher Stevan, inache izuzetan intelektualac, obecala sam da cu ovo da napisem, misli da moze biti problem sto urednica Sensa magazina izdaje knjigu za Elle magazin kao special edition jer je bila nekadasnja kolumnistkinja tog magazina. Cvrc. Da li je moja sveprisutnost problem ili moja prednost. Da li to zbunjuje ili je to dobro i za Sensu i za Elle. And here it goes, another dilemma. ovde se VI ukljucujete sa svojim stavom na moi@zanapoliakov.com

Mozda treba da odustanem od svega. I ja se demoralisem od ovoliko dilema. Plus mi je juce na akupresuri, terapeut rekao da me najvise bole one tacke i meridijani koji se ticu srca. Nije nikakav problem, samo je prazno. Kako reagujes kad ti neko kaze da ti je srce prazno? Vece pre toga sam gledala film Sex i grad. Lepo mi je Marko, malo zbunjeno, doduse, rekao da je bolje da ga ne gledam, posle nije smeo da me pusti ni da vozim sama. Film je bitter sweet simfonija. Kad sam Ivana pitala sto me nije upozorio, rekao je ''pa moramo se suociti sa tim, svako mora da se suoci sa tim. Posle smo se smejali satima jer ne znam kako je na sve to nadovezao izjavu Nade Obric - Ja mislim da svako mora da ima djip. Nenad kaze da njega nije bas nesto dojmio, ali su se zabavljali pronalazeci slicne momente, cak se i Secret pojavljuje u filmu. Marku je film izrazito gorak, gledao ga je u Londonu i posle se tuzan setao gradom. Prijateljica S. mi pretecim glasom kaze: Nemoj da si se sad ti istripovala na happy end. Ma nemoj, ispaljivao je citavog zivota a onda se vencaju u opstini. Zene tvrde da je film nerealan, a od kada to filmovi moraju da budu realni. Stevan nije bas odusevljen ali mi je isto tako sasuo: Da, za tebe je film bas porazan.Jos uvek mi se vrti u glavi nesto sto mi je dobacio onako usput jos pocetkom ove godine dok sam jos nosila onaj the ring - Mislim da ste vi vase premisljanje i dileme zavrsili. To vam je sto vam je i ne igrajte se vise. Svaki put sam fascinirana njegovom pragmaticnoscu, visprenim odgovorima i resenjima. Jos nije proslavio svoj trideseti rodjendan, na odgovornom poslu, ima zenu koju obozava i vec cekaju dete. U odnosu na jednog cetrdesetogodisnjaka sa kojim sam provela poslednjih deset godina koji ima problem sa donosenjem svake odluke i analizira sve do besvesti. Ili do besmislenosti. Imamo i odlican slogan za njega ''Milivoje mili... puzi i lazi.Ali ne prilazi, sav je u frazi jer se pazi da ne zgazi i da mazi.'' Mogla bih i svoje pesme iz detinjstva da izvuchem, ja sam uvek zabavljala porodicu svojim sketchevima sto proza, sto poezija...mada sam veci deo vremena provela kao cutolog, dok nisam shvatila jednu prostu stvar: Life may not be the party we hoped for but while we are here, we should dance.

Srdjan Mitrovic wrote : Jedino mi nije jasno zašto u filmu nije bila ni jedna jedina cigareta! Zato je bio muški polni organ u krupnom planu (puno ženskih uzdaha u sali), ali zato ni jedne cigarete.

Knjiga bi trebalo da se zove Single & Fabulous ili jos jedna knjiga o zbunjenosti, a druga koja je skoro pa gotova, jos uvek u kupusu i u rukopisu i u radnim nazivima- the eX files ili what went wrong.

Double X ( kao i double pleasure) mi je prosle godine objasnjavao kako kada je kupio stan, ( divni prostrani, sa dve terase, u zelenilu sav i u rezidencijalnom delu grada) on nikog drugog nije zamisljao pored sebe, u njemu, osim mene. Mene je zamisljao pored sebe. Da zivimo zajedno, u tom stanu. Iako smo tada cak bili razdvojeni. Mozda cak i u fazi krajnje neprijateljski raspolozeni jedno prema drugom. Romanticna izjava, stvarno sam zelela da u to poverujem dok smo kasnije skicirali planove, tranzirali arhitektu i insistirala na vecem garderoberu :) Ipak je on velik a ja preterujem. Ali sam htela i kuhinju u kojoj mogu da kuvam. I veliku biblioteku. A mozda da ipak ja zadrzim svoj stan... No, realnost je bila drugacija. Od mene je krio mesecima da je kupio stan, iako smo se redovno vidjali, u mom stanu. Postmoderna domacica i konceptualna umetnica je spremala vecere i kompletnu celovecernju zabavu. Ali je zato osobu sa kojom se paralelno druzio, i naravno, nista joj nije obecavao, kako on tvrdi, jer je to bio samo sport i rekreacija, odveo u svoj novokupljeni stan da mu malo popushi na terasi. Kada su ga poznanici pitali nakon sto je moja sadasnja firma (kako zivot ume da se poigra, zar ne ?!) vodila u Egipat na putovanje za posebno drage klijente, gde su primecene njegove setnje sa izvesnom gospodjicom, da li je to njegova nova devojka, on je odgovorio: Svasta, ona je dno dna. Malo se zapitas, nakon svega ovoga, a ovo je samo malecni deo, ko je, bre, ovaj covek? Koliko mi imamo godina? Zajedno jedno 75. Pa, ako nista drugo za to vreme se naucis postovanju.

Pre i posle svega, ja sam zastitnica slabih i neshvacenih, osetljivih, ranjivih i ne dozvoljavam da se tako neko ponasa prema zenama.Ni prema meni, ni prema drugim zenama. Nekada sam se divila tom coveku. Bio je nepotkupljiv, osecajan i nezan. Ispod onog hladnog izraza lica koje je nosio svakodnevno. Pravio mi je savrsene muzicke kompilacije. Zabavljao me i zasmejavao. Ima perfektan muzicki ukus, oko za detalje, brz i bistar um. Ziva enciklopedija iliti riznica nepotrebnih podataka. Pravedan, vredan, posten, zabavan. Neko ciju sam inteligenciju izuzetno cenila. Zbog njegovih principa sam ga postovala. Bio mi je najbolji prijatelj, well, makar je tako shtrumpfeta videla tadasnje dogadjaje. Ljubav jeste slepa, a ja sam ga obozavala, cak i onda kada mi je iza ledja podmetao nogu ... kad god je mogao. Uvek sam nalazila neko opravdanje za njegove cudne poteze. To se zvalo njegova podrska i koliko cujem On me je i stvorio. Pre njega sam bila niko i nista ili tako nesto, zanimljivo, kao sto davno napisah da se ne ponavljam mnogo Who fucks you, defines you. Pre vise od 13 godina, pre pocetka Interneta, trazila sam superheroje i pitala se ko su oni. Ima li ih? Godinama sam bila ubedjena da sam ga zaista i nasla. Ne znam koliko polozaj i novac mogu da promene ljude, ali sam tek nedavno, u drugom krugu izbora, shvatila da ja njega zapravo ne poznajem. Zapravo, osoba koju sam poznavala i obozavala, ne znam gde je nestala. Mozda patim od one retke bolesti koja se zove idealizacija... mora da je to, ja volim da idealizujem ljude. Mozda mi je citava prosla sezona zvana Define Moments, Define Life sa sve Saturnom u zodijackom znaku i podznaku, donela nekakvo otreznjenje. Ponizenje i otreznjenje, sto volim tek da se ponizavam :) Ovo zvuci kao replika iz filma I love to colour, sto ja volim da bojim...A to sto sam tada upoznala, sorry, ali mi se nimalo ne svidja. Ne samo da nema postovanja prema zenama, nego ni prema svojim saradnicima, niti prijateljima, prema necijem vremenu, osecanjima...valjda kad smo povredjeni, onda postajemo okrutni. Vec vidim kako me drugarica lupa po glavi...''... i sad ces opet da trazis opravdanje i da nas farbas tvojom new age pozitivistickom filozofijom - ljudi grese, treba im dati drugu sansu. Svi mi mozemo da se promenimo na bolje, ako to zelimo. Ako u nekome vidis dobro, mozda ce se on i potruditi da ti pokaze samo svoju dobru stranu.'' Ja zaista verujem u sve to i ne pada mi na pamet da odustajem od onoga u sta verujem, samo zato sto se mozda u jednom slucaju nije ispostavilo kao tacno. Ali mogu o tome da pisem. Mozda se nisam trudila dovoljno... sad me je vec ozbiljno nalupala po licu - Ako se ti nisi potrudila, onda se nijedna od nas nikada nije trudila. Amen. Moji prijatelji su besni, moram se baviti potisnutim besom u narednim brojevima casopisa... potisnuti bes obicno govori o problemima sa jetrom i kilazom.

Tamo u Positanu, rodnom mestu omiljene mi dive Sofije Loren, umesto da mi srce igra od zapanjujuceg pogleda i romanticnog ugodjaja organizovanog samo zbog nas, igrao mi je zeludac.Mislila sam da smo se dragi zeludac i ja dogovorili da vise ne maltretiramo jedno drugo. Some people say that in relationships, timing is everything, above all else. I don't completely believe this, but I don't disbelieve it, either. We bring to every relationship we form the sum of all of our experience, along with our current situations. And if we can't imagine our lives having turned out any differently than they are now, most likely it all has to do with one or two decisions we made, perhaps hazardous or impulsively, a long time ago.

Posle reprize serije, vratila se i serija Brojevi na B92. Prica se i o nacionalnom pomirenju. Da sracunam koja je verovatnoca da ce se desiti happy end, makar u knjizi. No, mozda Stevan ima pravo, makar delimicno: Mislim da je tvoja verovatnoca da se udas prestala u trenutku kada si pocela da pises kolumnu za Elle.

Well, mislim da se to ipak desilo long time ago. I just love to colour :)

The Verve - Bitter Sweet Symphony

.............................................

cetvrtak, 5. jun 2008.

ovo je moja skica za BELEF.Smesno je sto od mene traze da smislim klupu za park, klupa kauch, sofa, dvosed, trosed ali u betonu. Potpuna mi je pometnja, prvo ne poznajem beton ali to nije problem, streberka sve prouci, tehnologija, izrada, sve to moze, ali me panika hvata da napravim nesto sto treba da traje. Pa, ja uglavnom pravim temporary art, dogadjaje, nesto sto traje izvesno vreme i posle toga se rasformira i gotovo. Sve je u osecajima a ne u trajanju. Cak i kad su printovi i fotografije i to je ogranicenog roka trajanja i relativno lak materijal. Ovo mi je kao radna knjizica i vencanica. Za stalno. I to treba da stoji. Vise godina. Pritom, da li pravis nesto sto treba da stoji u parku stalno kao neki svemirski brod da strchi ili pravis nesto da se uklopi u sredinu, nesto potpuno organic. Bezveze je malo u finom parkicu da bude nesto sto jeste artefakt ali potpuno kvari tu prirodnu oazu koju je neko napravio da bi se ljudi odmarali od betona, smoga i gradske guzve. No, dobro, ako sam pristala na radnu knjizicu i nista ne boli usput, cak naprotiv, bas je fino ... ima da napravim i nesto trajno. Ionako sam obecala sebi da cu da se suocim sa svim sto me plasi. Dorijan, umetnicki direktor Belefa mi se smejao kad sam mu objasnjavala svoju dilemu: A vreme je da Beograd dobije nesto trajno od Zane Poliakov. Moram se vise druziti sa ovakvim osobama, potpuno sam ubila svoj ego.

Hmm, a mozda da dobije neki holisticki centar? O tome inache trenutno mastam, Sensa holisticki centar, redakcija casopisa u kuci sa bastom, organic povrtnjak, manja suma, proplanak da moze na otvorenom da se vezba joga, tai chi ili da se organizuje piknik na travi. U kuci svi moji alternativni doktori konsultuju, savetuju i lece ljude kojima je potrebna pomoc i drugaciji pristup, uz pomoc Neznosti, Saosecanja i Vere. Radnja u kojoj sve moze da se nabavi, od hrane do kozmetickih proizvoda i ... restoran, kad vec gajimo svoje voce i povrce, spremamo i hranu, imas izbor, makrobiotika, vegetarian, nesto sa ajurveda menija i nesto sto tradicionalna kineska medicina preporucuje. Da imam konacno gde i ja da jedem i da kuham. Mora da radi i delivery. Hoces na homeopatiju, odes kod homeopate, hoces na kvantnu medicinu u deo za kvantnu medicinu, hoces na akupunkturu ili da se konsultujes sa tradicionalnim kineskim lekarom, moze i to. Ajurveda doktor i ajurveda masaze... you name it, we have it, sto bi rekao jedan americki prijatelj. Art terapija, prirodna certifikovana kozmetika, life couching... mesto gde dodjes da se inspirises i motivises. Nabavis kristale, feng shui stvarcice, magnete, aromaticna ulja, cvece, literaturu, a mozes da se posavetujes i sa astrologom, psihoterapeutom ili nekim filozofom, energetskim terapeutom. Da ucis kaligrafiju ili kapueru, kako da pravis lekovite kombinacije cajeva ili esencijalnih ulja, meditaciju, ucis da kuvas, lecis hranom ili akupresurom, ili Bachovim cvetnim kapima. Sam sebe ali i drugima mozda pomognes... Svi ljudi traže sreću, sa manje ili više snage i uporstva, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje. Ovo je Ivo Andric, iskopala sam negde dok sam pisala ono Svi trazimo srecu na svoj nacin. I poznati su ljudi. Bas kao i Vi.

-- Svuda u svetu, a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama, možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i - poštede. Prvi je: da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa. Drugi je: da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu, vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu, da vam i opet - ne može niko ništa. -- Mozda mi bude tesko ponekad da se slozim sa mnogim stvarima koje je napisao, but then again, to ne znaci da ne mogu da ga volim i zbog onoga s cim se ne slazem. I kopka me sta je zapravo bilo izmedju njega i Isidore Sekulic? Zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla... i on se pitao da li je to moguce i umetnicko stvaralastvo mu se cinilo kao resenje.



Digital Life. Cross Media Publishing je na meniju sledece nedelje. Bilo mi je totalno shashavo da upravo ovakva Apple & Adobe prezentacija za kreativne profesionalce, bude na Kolarcevm narodnom univerzitetu, iliti u Zaduzbini Ilije M. Kolarca. Tamo j epotpuno socijalisticki chic, sve izgleda krajnje analogno i retro ali sta fali, spoj nespojivog, bezicni internet radi i sva tehnika je tu, divni neki ljubazni ljudi rade u toj kuci i onda mi dodjemo 11. juna u 11 ujutru sa svojim high end masinama. A da, moj novi ljubavnik se zove Mac Book Air i zbog toga pobija teoriju o velikim - on je tanak, malen, lagan i jos uvek nisam spremna da ozvanicnimo nasu vezu. Zbunjuje me. Tajno se vidjamo :)

U nedelju 1. juna su bili Senor Coconut na Kalemegdanu, u okviru Festivala alternativne kulture, Refract. Zanimljivo kako su najinventivniji muzicari, ovi van mainstream okruga, zapravo iz nekog stereotipno izrazito krutog okruzenja, recimo Nemacke. Cudesno sta se desava kad iz svoje sredine odu u neku drugu, radikalno drugaciju, poput Juzne Amerike. Senor Coconut zapravo stoji i pritiska dirke na svom Mac Book-u ali je organizaovao citavu ekipu, citav orkestar sa raznih delova planete i pevaca iz Venecuele. Pesme su nam sve negde poznate, Smooth Operator, Riders on the Storm, Kiss, Smoke on the Water ali se izvode kao samba, mambo, cha-cha-cha pomesano sa elektronikom, uz citav orkestar. Electrolatino. To zvuci nestvarno. Bilo toplo vece i neka mikroklima tamo na Kalemegdanu. Nestvarno lepo. Sutra je Gilles Peterson, izgleda kao krompiric ali ima najsenzualniji izbor muzike na planeti...i posto se zna da nemam blama nikakvog, idem i na Julia Iglesiasa, valjda cu se setiti nekih pesama, ali me zapravo toliko zanima da vidim hiljade zena na jednom mestu kako uzdisu. To moram da vidim. I moram da prisustvujem. Sto ne vidim, ne mogu da osetim. Valjda se necu uspavati, od toliko romantike... btw, cudno je kako mi svako malo neko isprica neku svoju love storiju ili pita za savet. Muskarci, umesto glasa razuma, traze neke druge savete, priznaju greske ili pokazuju osecanja. Divno, sad sam i savetnica za musko-zenske odnose. U stvari mi je toliko drago da mogu nekome da otkrijem sta zapravo zene zele. I zamisljam njenu ozarenost kad izvede sve sto sam doticnom muskarcu predlozila. Tako da sad mogu lepo svoju agenciju za konsalting da nazovem pravim imenom Zana Poliakov PR nije public relations nego Zana Poliakov Private relations ... nisam jos pocela da naplacujem svoje savetnicke usluge ali nije ni bitno, bicu kuma tolikoj deci koja su napravljena ili se prave trenutno... radim intenzivno na povratku neznosti i romanse kao i na povecanju nataliteta Srbije. Da se vratim na pocetak price, ipak ima nesto sto ce iza mene ostati za stalno. Nije od betona ali je pravljeno od najsnaznijeg materijala. Od ljubavi.

Senor Coconut - Yellow Magic, neki los snimak ali je makar dobar zvuk,
electrolatino, spoj naizgled nespojivog.

 

..............................................

ponedeljak, 26. maj 2008.

Evo kako mene vidi moj urednik fotografije. Svako malo me nagovaraju da treba da se slikam u prirodi... i sasvim je logicno. Nema sta, pristanem. Ne umem da poziram i nerviraju me fotografi koji ne umeju da rade sa osobama, nego samo sa modelima. Strike a pose i opali. Izem ti fotografa. Bas smo lepo uhvatili prirodu, moju :) Fokus na pogresnom mestu. To su, inache, dve najprirodnije fotografije jer stvarno razgovaram telefonom. Na ostalim je cudno svetlo i izgledam ko prasica. Doduse, ne bi mi nista falilo i neko salce, vec me zovu Skinny Bitch, u shali, kao. Da budem iskrena, najlepse me fotografisao, u vise navrata, moj bivsi muz. Njemu sam nekako iskreno umela da se nasmejem, ali to je bilo u onom periodu kad je bio fasciniran mnome pa me i voleo o istom trosku. Posle nekog vremena je poceo da slika gradjevine i spomenike:) ili kad se skinem eventualno, pa mu se propale sve lampice.

Gleda covek tako uspomene, dok sam radila proslog meseca povratak u proslost i birala stvari za slikanje za tekst Riznica uspomena ( za Sensu, of course) divno sam se zabavila citav jedan vikend preturajuci po stvarima. Koliko dogadjaja za jedan zivot. Ima tu otprilike za 8 zivota ... i na pola od tih zivota sam sa fotoaparatom, cak i pokisla, u Tropei, Italy.

Pomislis tako da zajednicki zivot podrazumeva neke vase zajednicke momente i neke posebne stvari koje radite zajedno, a onda shvatim da iste slike iz ruke pravi i sa drugim osobama, i da to nije Something we do... nego something he always does. Tekstovi koje pisem imaju cesto ozbiljnu romanticarsku dimenziju, malo se kose sa stvarnim dogadjajima, jer ispricam polovicnu pricu. Istina nije bas toliko bitna.Preuzmem krivicu na sebe. Vise nego sto je potrebno. Propadne mi i neka teorija u koju sam verovala, ali uvek sam i dopisivala ono, but this is my theory. my theory is wrong. Ko radi, taj i gresi, najteze mi je palo sto mi je pala u vodu teorija o velikim muskarcima. Kad je covek velik, u smislu visine, sta ima da ga napadaju kompleksi, ne mora mnogo da se dokazuje, vec je velik, zar ne... Sta ima koga vraga i da se plasi, pa velik je... A pogotovu mene, sicusna sam, ja moram da skachem n akoncertima da bi nesto videla. Ili da odem u VIP. Malo sam ponekad veca apalacha, ali sta ima veze, on je velik. Godinama radis na necijem samopouzdanju, a onda on ispadne maleni slatki mish koji zamislja da je alfa muzjak. Alfa muzjak ne postoji bez alfa zenke, ipak je tako. Sve mislis, inteligentan muskarac to ipak moze da ukapira, nije toliko tesko, a onda prebiremo po znamenitim muskarcima grada Beograda ili planete Srbije, kako god... retko ko je ozenio ime i prezime. Retko ko je imao hertza ( citaj muda) da ozeni osobu koja je vece ime od njega samog. Ili da su barem u istoj ravni. Retko. Uvek su to neke unknown osobe, fine, pokorne, neprimetne, nezanimljive ali koje uspesno hrane njihov ego. O velicini. To mi bas nije najjasnije, ali ima i svetlih primera, cisto da mi teorija ne bude tacna.

the thing is, uvek ispadnem veci muskarac od svakog muskarca koga znam. Nisam prestala da pisem dnevnik proslog leta zbog novog posla, kako bi neko pomislio. Jok. Kad sam vec pokrenula Istinu, Krivicu, Odgovornost, Pomirenje sa bivsim, onda sam morala da pristanem na izvesne uslove. Pod broj jedan da prestanem da pisem ovaj zurnal a pod broj dva: mogla bi da prestanem da pisem i kolumnu u Elle-u jer to cita njegova mama, brat, snaha, tetka, porodica citava i cudom se cude. Tako je on meni barem rekao. I svako malo ga zove neko da mu citira neke delove mog pisanija. Pojma nemam zasto. Danas vise niko ne cita romane, u kojima mozda ima nesto od autorove biografije ali ne mora da znaci. To nisu moji memoari. A blog nije moj zivot, to je deo mog zivota. Jedan maleni deo. No, nisam znala da se taj Elle toliko cita. A ni ovo, ne proveravam statistiku, niti se trudim da budem posecena, rangirana, sa rejtingom ili bez, bas me briga. Ovo je mesto za posebne ljude, oni sami pronadju nacin kako da dodju do mene. Nema ubedjivanja, niti nagovaranja. Pleasure only.

Ok, kazem sama sebi, nesto das, nesto dobijes. Ako ga to toliko pogadja, u redu, necu da pisem vise. Dajmo sansu miru:) I bas razmisljam sto sam neka fina osoba postala, vidi pristajem na kompromise. I tako pocnu moje spektakularne vecere i celodnevni foreplay sa njim. Trajalo je citavo leto, ali i pre i posle. Zapravo, prosle godine sam mu bila i nikad ne znam kako se zove ona osoba koja ti prva udje u kucu na Bozic. E, to sam bila ja, majke mojih drugarica tvrde i stalno me jure da im dodjem prva za Bozic jer kad god dodjem, kakav sam lucky charm, imaju neverovatno uspesnu godinu. U finansijskom smislu. Money likes me, jednostavno. Enivej, znam sta on voli, sve sto radim, vise radim zbog sebe. Kad vec nema tu zavodnicku crtu, nista sam ne moze da pokrene, sve moram da nacrtam, obojim, zavezem baloncice i pustim leptirice. Ali je duhovit, ili barem ja volim takav smisao za humor. A i on voli kad ja pokrecem stvari, malo trubi da trchim pred rudu i da radim stvari prebrzo...ali i on to voli. Nije on glup, zna da se to ne srece svakog dana, mozda jednom a mozda i nijednom vise. Opet kazem sebi, sve razgovaram sama sa sobom, takva si kakva si, ti to volis zapravo. Ionako si od onih Talijana zavodnika htela da poludis. Nije mi zanimljivo ako ja ne vodim citavu pricu. Svi sretni i ovce na broju. Krajnje sam iskreno usla u citavu pricu, vidim sve nesto shlajfujem u odnosima. Nesto nisam zavrsila. Sta sad, moras da se suocis sa onim sto te muchi, inache ga se nikad neces osloboditi.Otud moja pauza... u kojoj se svasta dogadjalo... te sad imam materijala za 12 tomova... sve u nastavcima. Al' ce biti pita od detlica...:)

Moji trenutni fake muzevi su svi do jednog otputovali, jedan u Barselonu, drugi u Pulu a treci u London, sad nemam kome da kuham. I o kome sad da brinem. Marko mi pise da doruckuje celoviti tost, organski dzem i pije pukka caj od likorisa... oh, boze, moje dete je poraslo i otislo u svet. jede organsku hranu u Londonu i kupuje Bachove cvetne kapi samo... Pravi Sensa art direktor. Nabavio je i non smelly carape od bambusa. Slobodna sam citave nedelje da ne brinem da li je piskio, kakio, da li ga boli stomak i da li se oznojio, prehladio... da li treba da se ponudi... Btw, ozbiljnu sam kritiku dobila od Ivana da mi je trenutni ljubavnik neozbiljan i da moram pod hitno u Rim na romance doping i kompletnu reanimaciju tjela i duha... i da se oslobodim slobodnih radikala kojih se nimalo ne plasim, niti im pridajem poseban znacaj. Klik na Ignore. No, moram da napravim skicu za Belef, nisam dugo nista izlagala, vreme je bas zgodno za neki rad u javnom prostoru. Plus, obecala sam da cu napraviti skice+copy za maleni fashion-with-statement-and-attitude brand. Fake.chic vec zvuci kao dobro ime za marku. Za posebne ljude. Sa posebnim smislom za humor. Autoironicne. Neki pop Inteligence. Opet cu da prekopam arhivu, ne znam odakle da pocnem... mada i onaj fraulein research institute bi mogao sad da ozivi, a nisam nista od toga iskoristila... Aljosa je pokrenuo leptirice, potpuno su interaktivni, to me posebno obradovalo. Razum i Osecajnost ima nastavak No Hidden Catch. No Strings Attached. Just Free Love.

Nisam neki preveliki fan Depeche Mode, ali samo sam cekala povoljan trenutak za ovu pesmu. Snimano u New Orleansu, vidi se, naravno. I maleni citat za ove gore interaktivne leptirice koji ce bezicno komunicirati sa posetiocima, valjda sve u svoje vreme, sad nekako znam kojoj bi i osobi savrseno stajala ova pesma... Free Love

cudan je zvuk klipa na YouTube-u. pesma inache zvuci nestvarno. Ja bih malo drugacije ovaj spot napravila... mnogo vise zvuci sexy nego sto je spot na kraju ispao.

I da, nova Sensa, numero cetiri izlazi 6 juna.

 

...........................................................

subota, 3. maj 2008.

Mislis da nekog poznajes. Probaj da se razvedes, pa gledaj kako se neko ko ti je do juce bio najbliza osoba na svetu, pretvori u potpunog stranca. Uopste ne razumem sto to mora tako, ako je vec ljubav prijateljstvo on fire, zar ne bi bilo logicno da onda kad nestane ljubavi, ostane samo prijateljstvo. Nisam otisla nigde za praznik, resila sam da vezbam slow living. Mislim, ja zivim ono o cemu pisem.Mogla sam da odem malo u Evropsku Uniju, tacnije u Italiju , lepa zemlja tamo znaju sta je zadovoljstvo, imam i veselu schengen vizu, ni novac nije nikakav problem... shvatam da shikaniram ljude kad izgovorim da mi je zapravo dobro ovde gde jesam. Ne moram da idem hiljade kilometara daleko da bi se odmorila, niti mislim da je tamo negde sve bolje i sretnije.Nikad nisam ni mislila, samo sam isla u istrazivanje. Radoznala sam, i dalje me zanima da se prosetam Kineskim Zidom ili da vidim Angkor Wat a bogami i Petru. Ali mi je trenutno dobro ovde gde jesam. Ako ne umes da uzivas u onome sto trenutno imas, nikad ti nista nece biti ni dovoljno, ni zadovoljavajuce. Zahvalnost je cudesna magija.

Samo malo redizajniram stan. Ali malo. Prolece-leto 2008 ce biti malo u drugim bojama, belo, beige, mozda malo zeleno, smirenije, New Hamptons, eko materijali, prirodno, drvo, pamuk... ozbiljno se bavim svojom neznijom stranom, pa sad imam i pastelne tonove. Svi umru od smeha kad pocnem da objasnjavam sta menjam i kako zelim biti neznija zena. Dobro, smejte se i vi, u redu je. I meni je smesno, jos sa prsticem sve masem resena kako cu biti neznija zena, Videcete vi kad ja postanem neznija zena. Ja da nemam nezniju stranu...

Ima onih sto mnogo vole da kritikuju, nikad im nista ne valja, svi su zli, losi, korumpirani, pokvareni, i sve je sranje sem pishanja i njihovog pisanja... e, tu sad postoji jedan problem, to sto izgovaramo o drugima mnogo vise govori o nama samima, nego o drugima. Umesto da samo kritikujem, vise volim da radim. Pa ako uspem, uspem, ako ne, i to je u redu, i iz neuspeha se nesto uci, nije to nista strasno. Strasno je samo kad ne pokusas nista. Onda posle bezveze-jedes-dupe-svoje.

A nas narod ima za sve neku lepu sochnu izreku, malom k.... i dlaka smeta.
Bas divan jezik koristim, skoro pa knjizevni reklo bi se. Moj blog, moja odgovornost.

Zna se da se ja ne bavim dnevno-politickim aktuelnim dogadjajima kojima ionako svi pridaju previse znacaja. Kad god pomenem Borisa Tadica i najsharmatnijeg savetnika medju savetnicima, zavrsim kao citat u Vremenu ili vec u nekim finim i nadasve ozbiljnim novinama, pored neke folk dive sto joj je najvece dostignuce silikonska sika. Ili dve. Ili neko pogresno shvati moj nekadasnji ironicno-cinicni pristup, a sta cete ja sam ipak prvo pisala kod Pere Lukovica. Kad sam bila mala. Nekad je to sve bilo stvarno duhovito, sad nas samo svrstava u zle osobe. Ja ne bih takvu sudbinu.Uopste vise nisam u tom fazonu.Ne bih da se machujem sa muvama. Kad si klinac i dok se dokazujes ima smisla, morash da gurnes neku showgerlu niz stepenice da bi postala zvezda veceri, lepo je to opisano u firlmu Showgirls. Onda upadnes u neku vrstu samodovoljnosti i samoreferentnosti, i ego ti postane velik kao one silikonske sestice gorepomenute i mislis da si u nekoj misiji razotkrivanja i trazenja istine, neke tvoje istine jer je ona ili negde izmedju ili tamo negde ili nista nije istinito ali je sve dozvoljeno. A u stvari kad trazis i vidis samo lose, lose te samo i nadje. Blogeri koje sam do sada sretala imaju cest problem sa preduvanim egom, Mislis da si 'jebeno vazan' i da mozes da pises sta god hoces, jer ti jesi medij, a medium is the message. Fakat, to je istina. Jedino zaboravis da si ljudsko bice i da pored neverovatne slave koja te napala, razvijas i neke druge kvalitete, poput odgovornosti za ono sto napises. Nije sve u novcu i slavi. I da te tapsu po ramenu, ala si mu srocio, svaka ti cast. Sloboda ti donosi i odgovornost koju retko ko ume da hendluje. Odgovornost prema sebi, drugima, nekom visem cilju, ideji, planeti, Kosmosu. This is where the real fun starts. To sto nekome saspes otrov u lice i sodu oci, nisam vise sigurna da donosi nesto dobro. Osim ukoliko zaista ne verujes u dobru moc tehnologije u rukama nekih dobrih ljudi.Peter Gabriel to bas ume.

No, ne mogu da izdrzim da ne komentarisem kampanje, kad se sprdas sa bilbordima, lakse ti nekako prodje sva ova tenzija. Ili eventualna guzva u saobracaju. Doduse, odlazim kasnije na Novi Beograd a vracam se pre ili posle ponoci, garantovano nema guzve na Brankovom mostu.
Dakle, spoof varijante smisljam sa svojim prijateljima po citav dan. Podrzi Srbiju! postaje Pridrzi Srbiju, evidentno je da tamo nesto mora da se pridrzava ne bi li funkcionisalo. Ustani, Srbijo! se pretvorilo u Srbijo, Ustani se! - to Gorica iz jutarnjeg stalno ponavlja, uvek mi je smesno. Chedina ekipa, ojachana sa dve Biljane, Srbljanovic i Cincarevic ima slogan Shiri Dalje! To je kod nas postalo Shizi Dalje ... a odlicno zvuci i kad se otpeva kao u radio reklami, onako visokim tonom shizi daljeeee .... Onda, sta ima jos? Sve nesto sa Srbijom, Napred, nazad, dole , gore a ja sam ipak ispred skole ili ovi sto Ne daju Srbiju a znamo vec svi da davala ne davala, uvenuces. Toliko se pominje lepa Srbijica da se izlizala malo kao pojam, ali mi je palo na pamet da moji prijatelji Gej Srbija bi mogli svoju partiju lepo da pokrenu sa sloganom Naguzi Srbiju! A?! Bilo bi tako iskreno i posteno nekako.
Jest, ozbiljna je situacija ali valjda je nas duh neunistiv.Btw, cinjenica je da se vize relativno lako dobijaju, ali moras da trazis. Ista fora kao sa onim sto moli boga da mu da sedmicu na lutriji. Kupi loz! Imali smo i nesto za demokratsku stranku posto se slogan zato sto Zivot ne moze da ceka nastavio u kampanji za gradonacelnika Posao ne moze da ceka, ali to moze svako da personalizuje. U mom slucaju zvuci ovako - Zato sto Zana ne moze da ceka... u redu za vizu ili da mladozenja zakaze vencanje... Istina, nista nam nije sveto i sprdamo se sa svim i svacim a najvise sa sobom. Ne moze zivot da stane zato sto cekamo izbore. Svakog dana izaberes, hoces da ti dan bude lep ili ne. Your choice.

Primetila sam da se i grlimo nekako vise, taktilni smo postali, grlimo se stalno kao Porodica Bistrih Potoka, a onda je Ivan, jedan od trojice mojih fake muzeva, smislio da smo mi u stvari Porodica Bistih Poroka. Ivan je urednik Men's Healtha. Nasa veza funkcionise tako da kad ja imam seks, on sutradan blista. Mi inache tesno saradjujemo, mi kao Sensa, tako da se ponekad zovemo i Mensa.

Pricam pre neki dan svom prijatelju Zarku, cuveni arhitekta Zarko koji je jedini procitao dvosmisleno ono ne zelim zivot bez ca(ro)lije. Svi moji prijatelji su virtuozi sa recima. Love that. Pricam mu o svojim nekim planovima, te doktorske studije ( sine Bane, a sta sad studiras?), setila sam se u stvari da sam nekada planirala da idem na MIT, taman mi je blizu i Kushi Institute, mada nisam sigurna da bih sad podnela Ameriku na duze. Zanimljivo kako se sve menja, nekada Land of the Freedom, Home of the Brave. Anyway, kako me mrzi da se selim, i ko ce sve ove knjige da prenosi ponovo, mozda mi je najpametnije da kupim stan u zgradi u kojoj sad zivim. Apsolutno nemam ideju kako se to radi ali nesto mi se cini da cu nauciti. I tako sve entuzijasticno pricam Zarku kako cu ovo i ono a on mi u nekom trenutku kaze: A sto se ti jednostavno ne bi dobro udala?!
Bila je pauza od par sekundi pre nego sto sam prasnula u smeh, joj boze, with friends like this who needs enemies. Meni ovako nesto ne bi palo na pamet ni za hiljadu godina. Odoh da zakazem sken mozga, mora da nesto sa mnom nije u redu.

Najdrazi trach o sebi koji sam cula je da sam se vratila bivsem muzu zbog para. I to verovatno vise govori o osobama koje to izgovaraju. Muske osobe su u pitanju. Cudno, zar muskarci imaju tako malo vere u sebe. Mozda da pocnu da citaju malo vise, umesto da nam nabrajaju marke automobila ili mobitela. Razmisljam samo, naglas. Ruku na srce, najvise se verovatno i jesmo svadjali zbog novca nekada, ali je malo smesna situacija, posto trenutno zaradjujem vise od njega. Tako da nije to, material girl, not really...sa novcem ili bez, sa poslom ili bez ... i dalje imam iste snove i ideale. Novac i slava nisu magicni, ali neki ljudi jesu.

Ali sto jedan tepih moze da jednu zenu ucini srecnom, ne mogu da vam opisem. A tek garnisne, zavese i posteljina... o, vidi, Ben Stiller movie, got to go.

Tom Tom Club - Genius of Love
Cheryl Lynn - Got to be Real

............................................

cetvrtak, 1. maj 2008.

Cudno koliko je dugo trebalo Madonni da otkrije Justine Timberlake-a. Meni odmah sve bilo jasno. Od njegovog albuma Justified nekako se sve slaze u tom smeru. Justify i Justified, samo eto tako ponekad potraje dok ih nesto ne sastavi. Sad jedino ne mogu da se odlucim da li mi se vise svidja broken funk ritmika Pharrella Williamsa ili ovaj Timbeland production. No, nije neophodno da biram, u ovom slucaju. Kad sam neodlucna u kupovini, najcesce se zavrsi tako sto pazarim i jedno i drugo. I ne razmisljam vise da li sam donela ispravnu odluku ili ne. Ako se ne odlucim za 4 sekunde, onda to i nije za mene. Krivica je samo nacin na koji te tvoj ego obmanjuje da mislis kako moralno napredujes. Ne padam na to.

Onda sam malo istrazivala, Imam zanimljivo istrazivanje za svaku svoju dilemu, zove se knjiga The Paradox of Choice a ovde je predavanje na TED.com The Paradox of Choice, why More is Less, napisao Barry Schwartz .

the secret of happiness is low expectations.

Izasla je Sensa broj 3, majski broj a mi smo izasli u prirodu da se malo slikamo. Misa Obradovic je slikao svoju zenu Zoranu Kostic Obradovic, niko te ne gleda takvim ocima kao tvoj muz pogotovo ako je voljeni ( ovo iz licnog iskustva, nijedan fotograf te ne gleda tim ocima, niti mozes da laziras taj pogled, barem ja ne mogu ali srecom profesionalni modeli mogu, inache bismo nagrabusili) i Vlada Melentijevic, vlasnik art&cuisine centra Zaplet, koji ako neko nema oci nije mogao da primeti je nestvarno lep muskarac ali i ono sto je mnogo vaznije - harizmaticna osoba.Kako mi je interesantno da za Sensu biramo osobe koje se ne pojavljuju preterano u nekim drugim magazinima, niti u medijima, ili ih premestimo iz njihovog konteksta u neki drugi, za sad smo ga slikali, ali tek sledi prica sa njim. Inspirativno je kako on sledi neku svoju viziju uz sve probleme, nedostatke i nerazumevanje. Kad je pocinjao sa projektom Zaplet, mnogi su bili izrazito skepticni, ismevali ili se podsmevali svakoj njegovoj inovativnoj odluci, dok je on imao neki svoj plan. Njegova strast prema poslu kojim se bavi je vredna svakog postovanja.Plus je beskrajno zabavan i kad treba ume da bude pravi prijatelj.

Da se vratim na 4 minutes by Madonna ( feat. Timbeland and Justine Timberlake) Road to hell is paved with good intentions kaze u nekom delu. Kuham nesto u sopstvenoj kuhinji, pogledam sta sam napisala pored nekog recepta sa makro seminara na Divcibarama pise Put prema paklu poplocan je dobrim namerama. Jedan od tekstova koji nisam objavila zavrsava se sa If You Want it Come and Get it. If you Feel It, it must be Real. Ali sam odustala od tog kraja.

Zbrzala sam malo ovaj kraj za Elle, taman su se price same od sebe slagale, no dobro, ako odustanes kad si na vrhuncu, onda to nije odustajanje. Mislim da ce u knjizi koju bi trebalo da objavimo preko leta ( jednog leta kad resim da klatim papuchu na svim suncanim gradskim lokacijama) biti jos nekih, nikad objavljenih momenata a mozda, ... mozda budem imala i drugaciji kraj.Za sada je ovako.

elle april 2008
Voleo bih da vas vidim ponovo

Ovo se ne dogadja. Ne ponovo. Karma mi je baš zabavna. Jedan kupuje vreme prstenom, drugi bi da vrati vreme. Vreme je danas najveći luksuz, misli Zana Poliakov i niko ništa ne može da vam garantuje

Ja sam žena za jednog čoveka, zvuci nestvarno ali i smesno kad ja to izgovorim nakon citavog ovog istrazivackog procesa, ali kad se fokusiram, ne vidim ništa drugo. Ne primećujem ni kad me neko muva. Pretvorim se u vernu Penelopu. Silno sam se namučila proteklih meseci da sastavim razorenu nekadašnju bliskost u neku smislenu celinu koja funkcioniše. Ali me više ne inspiriše. Nema stvarne bliskosti. Ne onako kako sam zamišljala. Dok Mr i Mrs Smith ratuju i jure jedno drugo po belom svetu, uzbudljivo je, ali kad se pretvori u robovanje konvencijama spremna sam za opstrukciju. Sve ide malo presporo za moj temperament. Gubim strpljenje. Znam, znam, strpljenje je majka mudrosti ali ne i u vezama. I sve zvuči kao nekakav biznis plan. Moj posao je sto puta poetičniji od mog vereničkog statusa koji ipak počinje svakog jutra sa dobro jutro, slatkišu…

S druge strane, nešto se čudno dešava. Ne puštam ljude u svoj život tek tako, ne primećujem druge, ne izlazim, radim 24 sata dnevno, ako idem, idem uglavnom na gej zabave. Ne izazivam, ne flertujem. Živim u zamku koji čuvaju patuljci. Vreme provodim u svojoj kuhinji, ili cyberkuhinji. E, sad kad me i tu pronadje neko ko po google-u traži sebe, onda se pitam da li ikada išta napišem slučajno.

Jeste, malo sam opsednut sobom ali sam u poslednje vreme više opsednut vama.

Tako me televizija zove da kao konceptualna umetnica kažem nešto na temu tehnologije i emocija pošto se pretpostavlja da je to hladna komunikacija koja ne prenosi nikakve emocije. Mora da je i to slučajno. Ovo je vreme emotivne ekonomije i poetične tehnologije. Šta drugo znači touching is believing… dok dodirujem svoj iPhone itekako verujem da je sve energija oko nas, ono sto napišete je deo vas, vaših emocija koje onda neko tumači. Tehnologija je samo način i prilika a sad sve zavisi od vaše mašte i koliki ste majstor na rečima. Jedan klik menja sve. Poezija često ulazi u nas život kroz vrata beznačajnih sitnica. Mail nije samo elektronska nego i emotivna poruka.

Morali bismo da razgovaramo o tome šta vi radite ovde?
Pitala sam sledeći put, jer čajanke u kasnim večernjim časovima prete da postanu tradicionalne. U pravu ste, to je neprijatan razgovor. On je čak i beskrajno duhovit.  A svi znamo šta se dešava kad mene neko zasmejava. Izgovorio je za par sati sve što sam želela da čujem u poslednjoj deceniji. Dok se pravi da me sluša, nekako se dečacki smeška i premerava me od glave do pete.

To se dešava kad mene neko ostavi da čekam. Verenički status znači on hold. Već sam počela da se osećam kao komad nameštaja. Pomeri tamo, pomeri vamo, slave, zabave, uvek available escort servis. Odugovlačimo. Posle deset godina sad još treba da sedim u čekaonici i čekam da me neko prozove. Pa mene ostaviš da čekam,  ja odem kod drugog doktora.

I još me čarobno poetični gospodin pita da li sam sretna. Nisam baš.
Da sam malo mladji, možda bih mogao da budem neko ko bi učinio devojku sretnom. Sve je moguće. Ako postoji želja, postoji i mogućnost. Čak i u ovo vreme sa ograničenim rokom trajanja.

Neke stvari  je nemoguće sprečiti. Možda je jedan od onih analognih tipova što neće prestati da me opseda i zbunjuje dok ne završimo u krevetu. Možda tad konačno i ova opsednutost prestane. Vreme će valjda otkriti Istinu. Kad smo već kod analognih tipova, da ne pomislite da je slovna greška, analogni versus digitalni. Kod analognih tipova stvar je u osvajanju, kod digitalnih u trajanju i održavanju intenziteta emocija. Kod digitalnih sve se dešava u prve tri sekunde, instaliraj i probaj, fascinacija novim programom gde jedino pitanje imamo kao i replikanti iz Bladerunnera, koliko će ovo trajati? Hoće li trajati? Šta treba da uradim da bi trajalo… konstantno da dramim i zavodim? Morate da budete horny all the time. Kod analognih tipova, stvar jeste samo u zavodjenju, neodoljivo su sarmantni i smooth operatori ali samo na početku, oni uglavnom uživaju u igri lovac napada lovinu, predigra im dugo traje a osvajanje je proces u kome se uživa. Recke se itekako računaju. Kod digitalnih i tu se priča o poetičnoj tehnologiji završava, računa se intenzitet trajanja jedne ljubavi, lovemarks. Ono što vas uzdrma i ostavlja trag. Bez obzira na sveprisutno mišljenje, kod analognih bitan je kvantitet, kod digitalnih kvalitet. Kod jednih i kod drugih - tajming je sve a detalji su važni.

Svi mi imamo svoje vremenske mašine. Neke nas vraćaju unazad, njih zovemo uspomene. Sa nekima putujemo unapred, a zovu se snovi.

Šteta što neće trajati, but then again, who does?

 

elle maj 2008
Vi ste mi zadovoljstvo.

Ako niste znali ovo je moj 21 tekst u magazinu Elle, konacno sam punoletna po svim standardima. Vreme je da se otisnem u beli svet uz veliku zahvalnost urednici koja me je majcinski podrzavala, bodrila i gajila i svima vama, citateljkama i citaocima na strpljenju i poverenju. Nadam se da ste uzivali makar malo. Ja jesam iako mi je ovo jedan od najtezih radova do sada, extreme body performans, umesto onih cudnih umetnica sto se skidaju gole ili seciraju sopstveno telo, ja sam to radila sa sopstvenim emocijama. To kopanje po sebi jeste lekovito, ali sam proces bas ume da boli. No da nije tako, bilo bi neiskreno i lazno. Ali sad vec znate there’s a pleasure in giving pleasure.

Jeste vi znali da ce doci do ovoga kada sam vam se prvi put javio? -pita me poeticni gospodin dok se izlezavamo u krevetu. Ja sam znao. Ne znam zasto ni kako ali odmah sam znao. Slusam sebe kako izgovaram Nisam i ne verujem. Slusam svoje reci kako neko drugi izgovara. Nestvarno. Moram da se stipam povremeno. Sto je zanimljiva ova zamena uloga. Naravno, precutim i slatko slazem, bice od mene zena jednog dana. Moj prvi tekst ovde se zvao You had me at hello, to je obicno moja replika u ovom scenariju, 3 sekunde su dovoljne. U trenutku, sve znas. Pre nego sto razmislis. Osecas. Znala sam. Od prvog trenutka.

Hocemo li zauvek ostati na vi poetika ima poetican i nastavak - Vi ste mi takvo zadovoljsvo.

No, ne tako davno, na jednom od najromanticnijih mesta na planeti desavao se neki drugi firm. Gospodin  Dzin je imao momente: Mrzim sebe sto ne mogu da ti odolim. Tako si zavodljiva, samo me premeris od glave do pete i kad fokusiras svu svoju seksualnu energiju, ne mogu ni o cemu drugom da razmisljam osim… kako da te zadovoljim. Samo to zelim. Neprestano da mirisem tvoju kozu, u stvari navucen sam na tvoju kozu. Ne shvatas kakvo mi zadovoljstvo pricinjavas.

Ma jok, ne shvatam. Ali pored spektakularnog seksa, a to je ipak bitno, sta tacno jos nas vezuje? Decenija prethodnog zivota i razvodnjena stvarna bliskost.  Osim sto se tada oseca kao muskarac, kad se tacno ponasa kao muskarac. Nije stvar u zadovoljavanju nego u pokoravanju. On stalno pokusava da me prevaspita ili slomi. A to uopste nije tesko jer inache stalno hodam uskim stazama i trasiram prugu usred amazonske dzungle. Toliko sam fragilna, nestalna i nesigurna da stalno i biram te tako velike muskarce sve misleci da ce oni biti zastitnici. Oni, pak, potpuno suprotno dobiju zelju da se bore sa mnom i da me povredjuju. Kome je jos do borbe i nadmudrivanja ako ne vodi u krevet.

Cisto da zaplet bude jos zanimljiviji u sve ovo umesala se i Evropska unija, tj simpaticni predstavnici, takodjer u potrazi za zadovoljstvom ali traze jedino da se preselim na neko vreme kod njih. Mnogo slatko.

I od kad ja ispadoh takva zavodnica, bozemesacuvaj, po vasceli dan zobam zitarice i sprdam se sama sa sobom. Spremila sam palacinke sa kremom od rogaca, plus toplu cokoladu gde je kakao fairtrade, molim lepo a mleko je pirincano. Dodam malo i malteksa da zasladim sve to. Uopste ne volim cokoladu ali racunam da se overdoziram pa da vidim kako je. Pripremila sam se, sad ce biti tuga neopevana i dilema. Da li je trebalo to tako ili sam mozda mogla drugacije. Nisam mogla ocigledno. Izmedju toga da budem besna i romanticna, pre bih da budem romanticna. Fina sam osoba, ne dezurna kucka. Dajem  ono sto najvise zelim da mi se vrati, love and support. Uopste me ne zanima da provodim nedeljne kafe sa drugaricama u kojima pljujem  po sopstvenom zivotu jer me muz ne razume i ne slusa sta mu govorim. Ne mogu tako da zivim. Ne zelim.

Od kad sam se pomirila za Dzinom, cvece mi umire po stanu. Svako malo idem  kod lekara. Vratila mi se hipohondrija a nista mi ne fali osim sto sam alergicna na njega. Kad ne slusam sta mi telo govori a ono u njega jednostavno nema poverenja. Nema drugog objasnjenja.

Nikad nisam upoznao nekog tako jakog kao ti, kakav je osecaj kad si toliko superiorna? Ne mogu vise da slusam o tome koliko sam jaka i superiorna. Eto gde mi je nestala moja neznija strana. Ako sam takva, takva sam, prihvati to. I iskoristi. To se valjda ne srece svakog dana. Ja sam usput naucila da ljude prihvatam  onakvima kakvi su. Veliki, mladji, stariji,  sebicni, zauzeti, talentovani, zaboravni, preoptereceni, u stalnom stresu… Ne ide mi uvek ali trudim se. Glupost me uvek iznervira.

Meni se nekako svidja moj zivot samostalni i nezavisni koji sam uspela da izgradim za relativno kratko vreme. Povremeno se fakat osecam usamljeno, ali cak  i tada sam beskrajno radosno mirna. Dok se ne nadje neko ko ce u kljucnim trenucima moci da bude pred mene i kad mi je lose i kad mi je dobro, bas volim da budem sama. Neko ko ume da razmenjuje energiju a ne da mi je samo oduzima. Neko jednako nesebican. Neko ko beskprekorno koristi svoju rec. Reci su u mom radosnom zivotu vazne. Jednako kao i zelje jer otvaraju mogucnosti. Ovako, kad sam sama, znam sigurno da sam u najboljem drustvu. Za sada je tako. Ko zeli da bude sam ili je bog ili divlja zver. Hm?!

A mogli smo tako da se volimo – cujem svugde oko sebe kako mi se prijateljice zale na propale veze. Nema tu sta, moglo je ali nije. I ko zna zasto je to dobro. Nikad se ne zna kako dobro proizilazi iz necega sto nam na prvi pogled izgleda lose. Odem kod drage drugarice Tanje, usinula se pa da prozborimo koju kod nje na kanabetu.  Dogovaramo se oko upisa na doktorske studije. Mi lepo vidimo nasu buducnost kao profesorke, a vec zamisljam da sam doktorka, pa idem okolo da lecim…J

Dokle god uspevamo da se sa svim situacijama zivotnim smejemo kao mahnite tinejdzerke ali ovaj put sa ozbiljnom literaturom i praksom iza sebe. Ona u stvari misli da bi trebalo vec jednom da se udamo i zavrsimo sa tim. Ja ne mislim tako. Nekako mi je magic mnogo vaznija stavka nego marriage. Nije u opste stvar u tome da li jurim karijeru ili ne. To je opste mesto. I ne jurim karijeru, ona juri mene. Radim ono u sta verujem. Radim na sebi. I ova kolumna je autoironicno podsecala na seriju Sex i Grad, seriji koja je zapravo izrazito konzervativna. Junakinje sve zele da se udaju. Da budem iskrena, a i sami ste shvatili, ja bas i ne zelim. Kolumna je zapravo posvecena Simoni de Bovoar jer volim da iz uobicajenog klisea trasiram put u nepoznato… istrazivanje, eksperiment, ocekuj neocekivano, … kakvo je to zadovoljstvo. Kao da mi je otac  Indijana Dzons. I kad god se drugi sa strahom zapitaju da li smes to da uradis. Smem, naravno. I hrabrost se uvezbava.

Simona i Sartr su imali koncept otvorene veze gde niko nikoga ne poseduje. To mi je oduvek bilo zanimljivo. Free love. Bas kao i free software, open source koncepcija naseg digitalnog zivota trazi i open source veze. U njima postoji samo zadovoljstvo istrazivanja i otkrivanja. Ali i sve druge nama jako vazne stvari poput  bliskosti, ljubavi, razumevanja i podrske. I osecaja zajednistva, da nesto radis sto je zajednicko dobro. Zajednicki ciljevi. Zadovoljstvo u procesu stvaranja. A povezani ste, naravno bezicnim putem. Tako da mi nisu potrebni advokati da ga podsecaju na njegov prethodni zivot kad se posle deset godina zaljubi u neku mladju. Ili mladjeg. Pa onda na kraju mogu da kazem sta god da sam uradila, dobro je ali moje najvece dostignuce je moja veza sa njim. Get yourself connected.

Raznezila sam drugaricu i glumatajuci ocaj me pita:
Dobro, i sta ti mislis, s kim cemo mi zavrsiti?
Uopste nemam nikakvu dilemu – sa nekim fenomenalnim muskarcima. I oni ce znati da to jesu.

U medjuvremenu ti si mi zadovoljstvo. Duhoviti ljudi oko mene. I vi ste mi zadovoljstvo, kao citaoci. Novi poslovi i nove knjige koje sam nabavila pre neki dan. Suncani dani. Bezicni internet. Slatki sms. Ovaj tekst koji pisem, macbook na kome kuckam, stan u kome sam, lavanda na terasi, david byrne, paul weller i michael buble na repeat, rituals kozmetika, leptirici na frizideru… zivot koji je lep i caroban cak i kad nista ne radis. Ovde i sada. Citav svet je takvo zadovoljstvo.

Anthony Hamilton - Do You Feel Me

 

 

................................

sreda,9. april 2008.

Izvin'te me, zaradila sam se, zaboravih da mi je izasao drugi broj. Drugi broj je kao drugi album kod muzicara. Tricky. Uvek mozes nesto da zeznes, pogotovo ako ti je prvi bio vrlo uspesan. Ovaj drugi je tek dobar! Ponosna sam majka vec dva broja. Prvi je kazu najtezi, drugi sa malim mukama, a posle treceg, nista vise ne osecas. Samo se poradjas. Sto se plasim tih trenutaka kad nesto radis a vise nista ne osecas. Marko Stojakovic, moj art direktor, nadasve slatki i zgodni prijatelj ( insistira uvek da to napisem a evo i njegov sajt :) se razigrao tek u ovom broju. Skace po celi bogovetni dan ''Maco, kako nam je divan broj!'' i vec je smislio svasta za treci. Mi,naravno, vec radimo treci broj. Ala ovde vreme leti. Srecom te imam toliko zanimljivog posla da uopste ne stizem da pratim ovo uzbudjenje oko izbora. Cim se Biljka Srpka pridruzila, mora da je beskrajno zabavno.

Iz Zagreba stizem za Dve Tajne. Imam novu kozmeticku opsesiju, Rituals rediscovering the magic of everyday i najbolju kremu za ruke koju sam u zivotu probala zove se Ginkgo's Secret. Neplanirano sam otkrila i razne neke eko momente za kucu Home rituals. Prava sam practical magic vestica, btw taj film je tako dobro dizajniran, Sandra Bulock radi u apoteci i ima te razne magicne cajeve, napitke i spells... i razne bocice iza, kuhinja njihova, fantasticno sve i crvenokosa Nicole Kidman, drazesno. Naravno da sam opljackala Bio&Bio radnju , moram se obezbediti sa pirincanim i ovsenim mlekom i kremom od rogaca i fairtrade cokoladom, prave zene valjda padaju u depresiju, imaju pms konstantni i slabe su na cokoladu. Ne mogu da budem zena ako nemam nista od toga. Ne volim ni cokoladu, ne pada mi secer i nemam neutazivu zelju za slatkisima. Ima da se overdoziram svojim fake cokoladnim preparatima da vidim kako je to.

Druga Tajna je knjiga Secret, Rhonda Byrne, ezotericno magicno-inspirativna literatura, ne mogu vise chemer i jad da citam. Taman sam resila da odem u obliznju knjizaru, Algoritam i Profil da kupim, pre toga da popijem kafu sa frendom jednim divnim i on mi pokloni Secret, the book. Sto volim kad se stvari tako divno sloze. Onda sam morala da podelim neke beogradske tajne sa njim, goreo je od zelje da sazna ko je taj tajni lik iz mojih tekstova. Fenomenalno i moji hrvatski prijatelji ne veruju da je moj fiction samo fiction a da je istina negde izmedju ili tamo negde. U to vreme spremao se dolazak Busha, totalno su svi ispizdeli zbog toga jer se citav grad blokira. Setila sam se demonstracija protiv Busha pre neku godinu gde su neke zene izasle gole sa sve zbunovima, ali su pogresno sve izvele, trebalo je bez zbuna. No Bush. To je medium koji je poruka.

I mala novost, juce sam napisala svoju poslednju kolumnu za Elle. 21 u nizu, prebrojala sam, spakovala sve brojeve, vreme je da se neke stvari mozda i zavrse. Da bi neke druge pocele. Malo sam pokarambusila ovaj jugozapadni cosak, moram to da posredim. Leptirice sam vratila Aljosi da ih popravlja, rasformirala sam rad Razum i Osecajnost, ove rozenkvarc kristale sto privlace previse muskaraca u moj zivot cu da udomim negde drugde, da podelim sa drugaricama, thanks for sharing... sve u svemu generalno prolecno ciscenje i sredjivanje je pocelo. I roze zid ce mozda otici u istoriju da se ponavlja. You had me at hello i Jinxy Minx bi mogla da zamenim nekom drugom novom ilustracijom. Biljke sam organizovala na terasi. Pobacala kozmetiku kojoj je istekao rok trajanja.I svi pinkish momenti idu napolje, vreme je za renoviranje. Osim sto imam novi rad No life without magic i mogao bi neko od mojih prijatelja da me se seti za neki od buducih salona i izlozbenih manifestacija,spakovala sam, ne znam samo kad, u voznji verovatno i jos nesto. No Time for Love. Umem ja da pravim i depresivne radove, cek samo ovaj cokoladni eksperiment da mi uspe... imacu u Death by Chocolate.

spremila sam i odlican soundtrack, inspired by necim sto bi svaka devojka da ne cuje nikada Zvacu te sutra ili Necu stici danas... To nam teze pada od svih fake predizbornih obecanja.
Salif Keita - Tomorrow

.........................................

subota,29. mart 2008.

Spot je radilo nekoliko nas. Snimanje je trajalo jedan dan ali sam makar mogla svima koji su me tog dana zvali da kazem da sam na setu :) Tekstom sam vrlo zadovoljna, sto bi rekli copy-jem, ali mi je ispao moj omiljeni deo jerbo srednja zena nije to dobro izgovorila. Htela sam da u te odgovore sta je za svaku od njih sreca, ubacim posle onog ''Kad nesto skuvam, da ne vicu svi, bljak, jel to zdravo? '' i ''Moj muz... Dok me slusa, nekako se decacki smeska i premerava me od glave do pete.'' Pa to nema cenu, priznacete. Ta sreca. I sve sam pokusala da joj objasnim o cemu se radi, muz te gleda posle par godina kao komad namestaja a ti bi zapravo zelela da s vremena na vreme te premeri i malo te gleda sa nekim zarom jer u tebi zapravo vidi zenu... ne majku svoje dece, ne onu sto sprema rucak i sto organizuje citav zivot i svima zvoca i opominje ih... Medjutim, nije mi uspelo. Ne znam da li zato sto ne voli svoga muza, pa nije mogla da zamisli situaciju ili zato sto nekim osobama to nije ni vazno. A prelepa, senzualna, nezna zena, milina da je gledas dok kamera klizi po njenom licu.

Hell, nemam pojma, a i ja svasta pisem stvarno :) Onda me je reditelj provalio da uvek pisem sve licno. Sta je babi milo, to joj se i snilo ... U stvari je bas dobro ispalo. I sa kad me pozove i kad ne pozove i sa farmerkama iz srednje skole u koje udjes. Uvek je sve licno, kako god okrenes.

U poslednje vreme me ljudi cas posla izvredjaju a da i ne primetim. Ili uopste ne reagujem, izmaknem se, ali posle se malo zamislim . Dok sam gledala sirovo montirani materijal za Sensa reklamu, onaj isti reditelj mi kaze da mora da ne volim kad nesto ima nezniju stranu. Ne znam zbog cega je to bilo, ali samo sam trazila da muzika bude senzualnija. Meni ona muzika u spotu mnogo njanjava, vise sam zamisljala neki Pizzicatto Five i sve da prsti... ili Jill Scott sa albuma The Real Thing, the sexiest album ever... ali kako vezbam popustanje. Popustim. Pa da vidim sta ce biti. I stvarno sam se zamislila. Dan ima razmisljam o tome iako znam da nista ne bi trebalo da shvatam licno. Mozda stvarno i nemam nezniju stranu.

Ali zato imam Sensu. Ako ja ne znam sta je sense i sensibility, u redu, sad cu da otkrijem.
High Fidelity se posle prikazivao na teveu, pa mi je nesto palo na pamet. Sad cu da zovem sve svoje bivse momke da ih pitam sta oni kazu, imam li ja nezniju stranu i u kom trenutku se izgubila. U potrazi za izgubljenom neznoscu. U, to je vec odlican dokumentarni film :)

A nekada sam trazila superheroje, pa izgubljeno vreme, zdravlje, mir, strast, ... kod mene je uvek sve neka potraga k'o da mi je otac Indijana Jones.

Juce je bilo bas uzbudljivo u AirPort City-ju. Morali smo da se evakuisemo zbog dojave o bombi. Kakva pretnja bombama, meni je bio krajnji rok za stampariju. Novi broj je gotov. Pod kakvim cudesnim i cudnim okolnostima ja stvaram magazin za srecniji zivot... 2 minuta cu da se divim sama sebi, ali samo toliko, preostalo vreme divicu se drugim ljudima i svojim saradnicima.

Bomba?
Daj bjezi iz tog Beograda, jebena "kultura"nasilja i propalog machizma:)
Nadam se da ces doci u Zagreb!

Fakat, moram u Zagreb, but I 'll be back. I fakat nemam nezniju stranu, mora da mi je zbog toga ovde tako zanimljivo.

Struka - Oci u oci

....................................................

cetvrtak,6. mart 2008.

Daklem, dobar dan, Sensa, magazin za srecniji zivot bice na kioscima u petak 7. marta. kompletan sajt lovesensa.com dolazi malo kasnije. Taman da se malo drustvo oko magazina okupi. Meni je bila uzivancija priprema prvog broja, mislim da se to i vidi. Sad vec mogu da zaboravim neke stvari, neke sam naucila na tezi ili laksi nacin, sve u svemu malo sam previse radila, ali to sam ja, jedino tako umem. Zivot u Airport City-ju je zabavan i dalje... uz Pam Ann i nove divne prijatelje. Nisam jos stigla da proucim ko su svi momci u odelima sto rucaju po kantinama. Na Novom Beogradu je hrana grozna gde god da ste. Osim kod Kineza u bloku 70. Racunam sto nas ne ubije, cini nas jacim. Sinoc umalo nisam ostala bez nosa u stampariji u Subotici :) Kad u isto vreme pokusavam da hodam, slusam, razgledam, pamtim i malo dodirujem svoju novu tehnologija-je-sexy igracku. Nisam izdrzala, tipkam po iPhone-u. Magija i poezija. All in one.

Povremeno me je neko dekoncentrisao, neko po ko zna koji put kad mi treba love&support se izmakao, iako astro-savetnica tvrdi da meni niko ne treba, ja i dalje vezbam ono popustanje, prepustanje, prepusti se, popusti se, budi zena, ne organizator... mozda konacno i postanem zena :) Srecom uz mene je uvek jedan mladjahni muskarac - Michael Buble, njegov glas ima, za mene, lekovite vibracije. Pomaze mi svaki put kad treba da zaboravim na povredjeni i besni deo sebe i vratim se u nepopravljivo romanticnu fazu. Ima koncert u julu u Londonu i sad ne znam da li da odmah pazarim karte ili da opet vezbam da budem zena, a to koliko vidim podrazumeva samo cekanje i cekanje... moj novi tekst je o vremenu, trajanju i cekanju, zove se Voleo bih da vas vidim ponovo.

umesto pesama, sad cu ovde da pisem youtube linkove
Michael Buble i Laura Pausini - You'll Never Find...

.........................................

petak,22. februar 2008.

Ovo je potpuno blesava situacija. Sinoc potpuno rasulo, paljenje, lomljenje, bes, ludilo, agresija, sve gledas i slusas a ne verujes. Zavrsila posao u ponoc, kazu na radiju B92 da je u Beogradu mirno, pa taman da se malo provozam. Ma, ne plasim se nicega, osim ljudske gluposti. Srecem ljude na semaforima, rade isto sto i ja. Krenuli u razgledanje grada. Ne mogu da veruju. I sta ce sada biti? Svi slezu ramenima. Sramota nas je, pre svega. A taman je grad poceo da lici na nesto, malo smo se sredili. Jutros, pak, sve je ocisceno, idemo na posao i niko ne pominje sta se desilo.Ha, ha, ... Kosovo za patike se seta po mejlovima ali uglavnom se pravimo svi kao da se nista nije dogodilo.Stize mi deadline za stampu, naslovna i korice morali su da odu danas. A sledece nedelje citav magazin ide u stampu.

Neobicno, uredjujem magazin za srecniji zivot. Srecniji zivot je postao moj posao. A magazin je bozanstven. Slavi zivot od korica do korica, alternativni zivotni stil,sve sto ja volim i cime se bavim ionako i ovako. Ako ne znate da li ste zadovoljni time sto radite, zapitate sebe da li biste ga radili i da vas ne placaju. Nudi mogucnosti, inspirira sto bi rekle kolege Hrvati kojima sam sinoc poslala i jedno izvinite. Nisam sad samo ekspert za lifestyle nego i za mindstyle . Koncept je bozanstven... a ja i ne mogu drugacije nego da se beskrajno lozim na to sto radim. Jedino tako umem, iskreno i do kraja.Ne umem da fejkiram orgazam. Mirno spavam, lako se budim, verujem da je sve moguce ako se malo potrudim i pokrenem citav Kosmos. 24 sata radim ali volim svaki delic svakoga dana, ma koliko mi bilo tesko... zena u misiji, sta cete. Sad vezbam i pranajamu svakog jutra. Disem jedno 20 minuta naizmenicno na jednu pa na drugu nozdrvu i dan moze da pocne.Disanje, kao i pisanje mora da se vezba, svakog dana. Sta ne znam, sednem pa naucim, ili jedan vikend odem na neki seminar. Ima jedan lek protiv starosti o kome niko ne govori. Zove se ucenje.

Nisam odustala, samo se malo povuchem ponekada, da pogledam stvari i sa druge strane. Sve se ionako desava u neko svoje vreme ali tajming jeste sve. Pisem za Elle i dalje, transcendiram kroz medije, jedino sto je frustrirajuce u print medijima je sto stalno moram da citam svoje skracene verzije. Moram naci sponzora da bi konacno imala spread od dve strane da prica bude celokupna. Ne ide ovako. Ovako moram da objavljujem tekstove ovde, ali taman i moje drugarice van zemlje mogu da citaju. Svasta se desava ne stizem ni da zapisem. Ne stizem artom da se bavim, to me jedino malo muchi ali sam zato zivot pretvorila u umetnost. Smashing.

ELLE mart 2008.
žana poliakov

Odbrana i poslednji dani

Tebi u stvari niko nije potreban, ti si sama sebi dovoljna ali si ti, u stvari, potrebna drugima, kaže mi moja astrološka savetnica. Ti si žena u misiji, znaš to dobro i sama.  I napiši već jednom tu knjigu, Žana Poliakov sa tim upečatljivim imenom čeka te toliko drugih stvari.

Lov na zeleni dijamant je prvi film koji preslikava sve što sam želela u svom tinejdžerskom periodu. Ponekad mi se čini  da taj period i dan danas traje. Poprilično govori o snovima i planovima za budućnost. Ketlin Turner je pisac romantičnih i uzbudljivih romana a on je avanturista koji joj avanture o kojima piše i obezbedjuje. Plove na svom brodu, ona kuca na mašini, namaže nos kremom da ne izgori i piše na palubi…medjutim, kad je sve tako mirno i fino, nema inspiraciju. Mora nešto da se desi…nesto što iz korena uzdrma njihovu vezu, ne bi li opet prošli kroz katarzičnu avanturu u kojoj se on dokazuje kao superheroj dostojan njenog smirivanja.

Sve devojke oko tebe ga žele a ti ga imaš na svom prstu, kaže prijatelj Ivan, misleći na legendary Tiffany verenički prsten. Jeste, taj prsten. I ne nosiš ga. Uživaj u tome makar malo. Pre neki mesec, u ponovnom rasplamsavanju starih strasti i neraščišćenih računa, neplanirano ali ne i neočekivano, u Grand Pleasure café-u u Vasinoj, ispred mene se našla kutijica. Ona zelenkasta na kojoj piše Tiffany, sa belom mašnicom. A šta ima novo kod vas? Da li da ubuduće kolumnu zovemo Married & Fabulous ili da li da prestanem sasvim sa pisanjem, jer, zaboga, mom vereniku ne prija baš sasvim to kada privatno postane javno ili to što je granica negde izmedju. Malo mislim i da ponekad prezire umetnicu u meni. Mogu ja da se odreknem i pisanja, nije problem.  Knjiga ili deca, nisam se dvoumila ni trenutka. Ako ne može i jedno i drugo kako sam oduvek planirala, choose life. Pristanem na sve. Lepo mi kaže homeopatkinja:  Popustite, vi ste žena.

Ja sam žena, ja sam žena, sve ponavljam u kolima, mogu sebi da dozvolim da budem slaba, ranjiva i ponekada bi mogla da prećutim nešto. Ponekada. I stvarno sam neko vreme baš bila sretna u toj ulozi. Jedno dva dana. Trećeg sam postala sumnjičava. Eh, da…sećanje na kreativnu stranu vaše ličnosti uvek počinje čežnjom…

Sve stvari se dešavaju sa nekim razlogom. Popustim, jer nekako verujem da će sve doći na svoje onako kako treba. Nisam uopšte iz paravojne formacije žena koje žarko žele plemenite kamenčiće, dodatno prezime i ugovor. Some Girls are More Girls Than Others. Valjda sam u prošlom životu živela u zarobljeništvu i stalno imam problem sa radnom knjižicom i venčanicom.

I sad sam taman sve skockala. Potpisujem ugovore. Igram na sigurno. Odrasla sam. Planiram život. Slikam sad ovaj Airport City i šaljem prijateljima razglednice – evo gde završe konceptualne umetnice. Suprotno uobičajenom mišljenju, meni je itekako zabavno i inspirativno. Ali eto, možda je vreme da odrastem i prestanem da budem buntovnica sa razlogom. Samo moram malo brže da radim ne bi li stigla da nadoknadim izgubljeno i propušteno.

Onda kako to obično biva, u ovakvim trenucima morate da uvedete treći lik, čisto da zabiberi čorbu i da Runaway Bride stavi još jednom u veliko iskušenje. Novi posao tek treba zavrteti, jeste da sam čuveni spinmaster ali ipak za sve je potrebna koncentracija. Dok se nije našao neko da me potpuno dekoncentriše. I promenio fokus.

- Ne dekoncentriše mene 21 vek nego vi – hrabar je na rečima. Stvarno moram da pripazim šta želim i da živim sopstvene umetničke radove poput Razum i osećajnost. Ti leptirići od starih ploča mobilnih telefona. Send me an sms to my heart – odjednom je sve počelo da se vrti oko poruka koje uopšte više nisu hladne, bezlične i informativne, nego me gadjaju tamo gde sam najosetljivija. Internet i mobilna telefonija udruženim snagama. Direktno. Arthur Clarke ionako kaže da svaka istinski napredna tehnologija nije mnogo različita od magije.

Kad je već komunikaciona ekstaza sa poetičnim gospodinom postala neizdržljiva, vidjanje je bilo neminovno. Jedini način da se otkriju granice mogućeg je zaobići ih i zakoračiti u nemoguće.

Molim te, Žana samo nemoj da ga zoveš u svoj stan. Tu kod tebe sve izgleda tako čarobno i ti ćeš da mlataraš tim tvojim divnim rukama i da se cerekas i da mu govoriš Vi…i on je gotov. I mi smo svi gotovi. Šta ti je sad? Postigla si šta si želela i sad ti je dosadno, je l’ to u pitanju… - Marko, slatki prijatelj pokušava da me vrati u realnost.

Naravno da sam ga pozvala kod sebe. Uopšte se tu ne radi toliko o njemu, nego me zanimalo kako ću ja da reagujem u svemu tome. Prepusti se da budeš izabrana. Popusti, prepusti se, svi kao da su se urotili protiv mog feminističkog bića i prava na lični izbor. No, dobro ajde, ni to još nisam probala.

Zašto je on želeo da se vidimo i zašto mu je sve to zanimljivo, potpuno razumem, kriza srednjih godina i antistres body&soul terapeutkinja u liku i delu urednice Života. Recimo. Ali šta sad ja kog vraga tražim još…kad sam sve skockala, lepo poredjala i isplanirala sve kako treba. Što mi ovaj Kosmos ne da mira.

Hoćemo li mi zauvek ostati na Vi? – pita on.

Uf, prošlost me proganja, živim samo u sadašnjosti a zauvek, to je teška i komplikovana reč. Najčudnije je što sam od običnog poziva na čaj od djumbira bila toliko uznemirena da sebe nisam mogla da prepoznam.  Pojavio se posle ponoći i prva stvar za koju se uhvatio bio je jedan od tri rozenkvarc kristala koje držim na stočiću u dnevnoj sobi. Onaj rozenkvarc kristal, poludragi kamen roze boje koji privlači romantične dogadjaje i priziva muškarce u vaš život. Prvo što je uradio, uhvatio se za kamen - Šta vam je ovo? Naravno, ja sam zaboravila da stavim svoj dijamant.

Vi ste baš talentovan pisac, trebalo bi da napišete knjigu. Ne znam da li je to neki znak koji treba da tumačim ili možda ja zaista nisam marriage material. Možda treba da napišem knjigu i uživam u svojoj misiji, pomažem drugima, gajim prijatelje, biljke na terasi i organsku baštu van metropole. Možda je ovo zapravo moja odbrana i poslednji dani. One last fling. Dilema koju nikako da razrešim sama sa sobom. Duhovni ili materijalni razvoj. Da li se bolje osećam sama ili u paru?  Da li me to neko iskušava da vidi da li ću izdržati i proći kroz sva iskušenja ili je ovo možda trenutak kad pravim najveću grešku u svom životu? No, može to i drugačije da se posmatra. - Gde je opasnost tu je i spasonosno, nastavlja poetični gospodin.

Ništa se nije desilo. Dve odrasle osobe su sedele, pile čaj i razgovarale.  Uljudno, na razne teme. Teško da bi  bilo kome mogli da objasnimo da se zaista ništa nije dogodilo, malo smo se videli posle ponoći, samo smo sedeli i pričali. Ta čudna opsednutost, znate, traje nedeljama, ali proćiće to. Ili se možda sve dogodilo. Posle njega ostala je neka čudna magija u stanu. Ima to neko neobično prijatno prisustvo koje ostaje. Nisam mogla ni da zaspim. Sav mir i zaokruženost, sigurnost, planovi i budućnost sve se u jednom trenutku razletelo, kako to obično biva sve se pretvori u svoju suprotnost, kosmos pošalje haos, mir traži nemir, fokusacija traži dekoncentraciju. Ali sam makar shvatila da kako god bude bilo jednu stvar sad znam sigurno o sebi - ne želim život bez čarolije.

No life without magic.

 

 

.........................................................................

sreda,19. decembar 2007.

Nedostajem, znam, jasno mi je...i kad pre prodje 6 meseci, nisam ni primetila. Mada ne primecujem ni kako mi godine prolaze:) Ali se nesto ne uzbudjujem oko toga preterano, iako vec imam ozbiljne bore smejalice oko ociju. Pam Ann je nesto najzabavnije sto sam videla u poslednje vreme. Entertainer, comedianne, star, kitch, glamorous air hostess, ... i gej ikona. Poreklom Australijanka, nekada je, naravno, radila na radiju, Britanci je ocigledno obozavaju, beskrajno je zabavna i zao mi je sto sam propustila live show. British Airways je angazovao za svoju viralnu kampanju, to je ono sto saljemo jedni drugima, zabavno nam je, pa onda neprestano dosadjujemo svim prijateljima. Nije toliko naporno kao oni lanci srece i ako ga prekines i ne posaljes na sto adresa, izrasce ti treca sisa... ili vec ce ti nesto otpasti. Ne vrti se po televizijama, nego samo preko omiljene Katodne Cevi iliti YouTube.

U medjuvremenu sam bila na koncertu Princa-u Londonu. Avgust u Londonu je idealno vreme, prijatno toplo, taman da izbegnem ovdasnju vrucinu. Posle tog bozanstvenog nastupa koji nije nista drugo nego simulacija spektakularnog all night long seksualnog dozivljaja uz multipl orgazme, pom islih kako vise i ne moram da idem na koncerte. To je to. I sad sa ove distance, izgleda kao san. No covek je cudno bice, taman kad to izgovori, pocne da zudi za necim drugim...u Italiji je par meseci kasnije Michael Buble imao koncert... a Jill Scott ima novi album, pa Robin Thicke potpuno ocaravajuci glas, a tek Eric Benet ... svakog jutra kad pustim bilo sta od ovoga, malo zaboravim na zimu...moisturizing lista mi se ozbiljno prosirila ... sugar spice and everything nice ... inache, vreme pred katolicki Bozic i pred Novu Godinu samo tako mogu da podnesem...i da po stoti put gledam Love Actually. Ovo mi je najromanticniji period u godini, mada to mi je i pocetak proleca, i maj i u junu mi se uvek svasta desava, hot summer tek, carobna jesen... ma, dobro, nepopravljivi sam romantik ... i vetropirka :)

Ah da, na Facebook-u smo svi... imam tonu prijatelja, ali ne znam sta da radim sa njima, apsolutno mi je ili neispirativno ili nemam vremena. Mada, u Londonu kazu morate biti na Facebook-u, inache ne postojite.

Eric Benet - I Wanna Be Loved i Spend My Life With You i Femininity
rastopim se svakog jutra u 8 sa ovim i posle mi je citav dan kao pesma, plus preko dana malo touch trolley, run back to the gally, look around look important, get a hop in there I'm so busy, signs which mean nothing at all... touch trelley, run to the gally... busy busy busy... Pam Ann svakog radnog dana, vise puta na dan, umesto Coldrexa.

.............................

a sta se desavalo pre ovoga arhiva 22, arhiva 21,
najsvezije arhiva 20, arhiva 19 i arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: